U Srbiji 10 puta više gojazne dece nego pre 50 godina

Za pola veka promenilo se mnogo toga. Ono što zabrinjava je što su za to vreme promene donele i kilograme. Gozajne dece u Srbiji je čak 10 puta više.

„Živimo potpuno drugačije. Ritam naših dnevnih obaveza je mnogo drugačiji nego pre 50 godina. Naša deca imaju drugačije navike u toku dana i kako sad svi živimo u gradu retko ko ima baku, neku porodicu kod koje će da ode u selo i da vidi gde hrana nastaje“, rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, doktorka Jelena Jovanović, pedijatar.

Prema njenim rečima, veliko opterećenje je činjenica da gojaznost nastaje ili zbog prekomernog unosa hrane ili zbog smanjene potrošnje hrane, odnosno kretanja.

„Deci treba da se obraćamo potpuno jasno, informacijama, rečima i modelom jer deca jesu grančice svojih roditelja i oponašaju ih“, objašnjava dr Jovanović i ističe da je u okolnostima pandemije mnogo ljudi pohrlilo u prirodu pa deca gotovo prvi put mogu da vide da hrana nije ono što vide u samoposluzi.

Moramo imati poštovanje prema hrani 

Deca, smatra doktorka, treba da počnu da poštuju hranu, majke i očevi treba da im daju jasnu informaciju i dok im spremaju i dok im serviraju hranu.

Kada dete pokupi jaja pa ih dobije spremljena za doručak, vidi kako baka siri sir, imaće poštovanje prema hrani i videće nas kao deo prirode. 

„Nije lepo što roditelji sami piju puno gaziranih napitaka, jedu mnogo slatkih stvari, a posle toga ne idu da potroše te kalorije sa svojom decom. Dete ostavimo u školi i vidimo ga posle 12-13 sati. Srećna okolnost je što u vrtićima nikada nismo izgubili kontinuitet da imamo zajedničke kuhinje u kojima se hrana sprema“, objašnjava gošća Jutarnjeg programa i dodaje da smo se mnogo opteretili šablonima, kalorijama, a sva su deca različita.

Izuzetno je važan ritam hranjenja, zdraviji način pripreme hrane, navike koje se stiču godinama, ali mogu i da se menjaju. Dr Jovanović navodi da mnoga deca neopravdano budu proglašena gojaznom, što nije dobro. 

„Neke mame se žive pojedu što su im bebe sa obraščićima, krofnicama, a samo sisaju. Isto je tako i u detinjstvu – postoje periodi ubrzanog rasta kada deca gomilaju kalorije i obline i periode kad izniknu. Kada primetimo da dete počinje da se ponaša drugačije, odnosno ne želi da se kreće, sve češće sedi, počinje da se izoluje zato što samo primećuje šta sve nije u stanju da uradi, deca počinju da ga napadaju, onda brinemo“, ukazala je doktorka Jovanović.

Roditelji su model svojoj deci 

Roditelji kada primete da nešto nije u redu treba da se obrate stručnjacima, a ne sami da preduzimaju korake jer izgled manje, a emocija mnogo više utiče na to koliko smo zdravi.

„Dajemo deci mnogo netačnih informacija – Nemoj to da jedeš. Ti to ne smeš da jedeš. Nije dobra ta hrana. To u dečjoj glavi znači – Nisam dovoljno dobar. Ovo za mene nije dobro. Mene niko ne voli“, naglašava dr Jovanović dodajući da nije dobro da roditelji sami eksperimentišu jer dete nije umanjeni čovek, već ima drugačiji način viđenja stvari.

Roditelji uvek treba da budu svesni toga da su model svojoj deci, ponovila je dr Jovanović.