Kubanka koja je utrla put princezama iz naroda

Sonja i Mete Marit od Norveške, Silvija od Švedske, Maksima od Holandije, Meri od Danske, Kejt Midlton, Megan Markl... Danas je dug spisak kraljica, budućih kraljica i princeza koje su potekle iz običnog naroda. Tih osamdesetih godina prošlog veka to baš i nije bio slučaj. Najpoznatija od svih bila je holivudska diva Grejs Keli, za koju se teško može reći da je bila nepoznata, kada se pedesetih godina udala za princa Renijea Trećeg od Monaka.

Kada su za životne saputnice izabrali žene bez „plave krvi“, i norveški kralj Harald i švedski kralj Karl Gustav suočili su se sa lavinom protivljenja, predrasuda i osuda, ali je ljubav na kraju pobedila. Ipak, primeri kraljice Sonje i kraljice Silvije predstavljali su mnogo više izuzetak nego novo pravilo u krugovima evropske aristokratije.

Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, vitki plavooki Anri, veliki vojvoda od Luksemburga, tada naslednik prestola male evropske države, u aristokratskim krugovima važio je za jednog od poželjnijih neženja. Bio je sportski tip, igrao je tenis, plivao, jahao.... Šuškalo se uveliko o mogućem i poželjnom braku sa lepom Karolinom od Monaka, najstarijom ćerkom Grejs i Renijea.

Ali, sudbina nije tako htela, a na veliku žalost mnogih bledunjavih plemićkih kćeri, vojvodi je za oko zapela njihova sušta suprotnost – temperamentna Kubanka, nižeg stasa, tamnih očiju i iskričavog pogleda, koju je upoznao tokom studija u Švajcarskoj.

Marija Tereza Mestre i Batista rođena je u Havani 1956. u bogatoj buržoaskoj porodici španskog porekla, koja se već tri godine kasnije preselila u SAD, jer joj je tokom kubanske revolucije imovina u toj zemlji konfiskovana.

Marija Tereza je odrasla u Njujorku i u Švajcarskoj, a studirala u Ženevi, gde joj se, osim sticanja diplome desila i – ljubav. Upoznala je luksemburškog prestolonaslednika i zaljubila se, iako je kasnije priznala da nikada nije verovala da bi tako nešto moglo da joj se dogodi.

Njena početna neverica da bi brak sa plemićem mogao da uspe nije bila jedina prepreka njihovoj vezi. Anrijevi roditelji konzervativnih shvatanja bili su izričito protiv, pogotovo majka, belgijska princeza Žozefina Šarlota.

Kada je Anri zapretio da je spreman da se zbog ljubavi odrekne i krune, pomoći nije bilo. Roditelji su pristali i objavljene su zaruke, iako Luksemburžani nisu imali pojma da prestolonaslednik ima devojku.

Venčanje je obavljeno 14. februara 1981, na Dan zaljubljenih, datum koji je za mladence oduvek imao posebno značenje. Uprkos hladnim odnosima mlade i svekrve, koji su potrajali sve do smrti velike vojvotkinje, Marija Tereza je na venčanju nosila njenu tijaru, sa dijamantima iz Konga, koja je pripadala belgijskoj kraljevskoj porodici.

Kažu da je od kubanskog lidera Fidela Kastra na poklon dobila veliki buket crvenih ruža i šećerne trske.

Odnosi sa svekrvom ostali su napeti do te mere da je 2000. godine sazvala konferenciju za novinare na tu temu.

Ipak, lepu Kubanku su zavoleli i prihvatili, kako pripadnici kraljevske porodice, tako i stanovnici vojvodstva. Tome je doprinela činjenica da je kao osoba izuzetno šarmantna i obrazovana, ali nije odmoglo ni to što potiče iz bogate porodice i povrh svega što je, poput 97 odsto Luksemburžana – katolikinja.

Anri i Marija Tereza su u srećnom braku već 41 godinu i imaju petoro dece – četiri sina i jednu ćerku, kao i petoro unučadi. Naslednik krune je najstariji sin Gijom koji je oženjen i ima dvogodišnjeg sinčića. Mali Šarl će jednoga dana naslediti dedu i oca i sesti na tron Luksemburga.

Marija Tereza sa velikim simpatijama gleda na mlađu generaciju „princeza iz naroda“, koje su potekle iz građanskih porodica, i ima prema njima zaštitnički odnos. Podseća da su upravo kraljice Sonja i Silvija i ona utrle put novom načinu razmišljanja i doprinele prevazilaženju vekovnih predrasuda.