Pesnik panonskog srca, In memoriam - Đorđe Balašević

Od kada je rođen pa do smrti, Đorđe Balašević je bio sudbinski vezan za Vojvodinu.

Snimio je dvanaest albuma i održao bezbroj koncerata na kojima je pevao ali i pripovedao, uvek duhovito i zanimljivo, sa jasnim stavom na čijoj je strani.

Legendarni kantautor preminuo je u 68. godini od kovida 19 u Kliničkom centru Vojvodine.

Povlađivao je samo svojoj publici, radio je to nesebično, nekritički i uporno. Zato su ga voleli i u Virovitici, Mariboru, Đevđeliji, Budvi, Tuzli...

O životu i stvaralaštvu Đorđa Balaševića u specijalnoj emisiji Olivere Kovačević na RTS-u, Pesnik panonskog srca, govorili su njegovi prijatelji i saradnici, kao i muzičari iz regiona. 

Prisetili smo se njegovih pesama, izjava, šou-programa i uloga u serijama i filmovima iz arhive RTS.

Već treći dan na Trg slobode u Novom Sadu, dolaze građani, pale sveće, i u tišini odaju počast legendarnom muzičaru, preneo je atmosferu sa novosadskih ulica, reporter Milan Srdić.

U ponedeljak u 19 sati biće održana manifestacija „Noć kada je Đole preplivao Dunav". Pozivaju se građani da poštuju protivepidemijske mere.

Među poštovaocima dela Đorđa Balaševića, građanima Novog Sada, tuga i neverica, ali i ponos koji se primećuje dok govore o omiljenom pevaču, svom sugrađaninu.

Važnost malog fudbala 

Kompozitor Jovan Adamov i Balaševićev prijatelj otkrio je njegov prvi hit U razdeljak te ljubim. Otkrio je i šta je muzičara najviše ometalo u karijeri.

„Montiraju se instrumenti, prolazi vreme, Đoleta nema. Šta da radimo, kad smo se već namontirali, hajde da snimimo. On je bio vokalni solista. Snimite vi muzičke matrice a ja ću da sinhronizujem Đoleta kasnije. Kasnije se saznalo, skupilo se društvo iz njegovog kraja i mali fudbal je bio važniji od svega", ispričao je Adamov.

Poznata je Balaševićeva ljubav prema fudbalu, koja je rasla na malom terenu dvorišta škole „Sonja Marinković" na Grbavici.

„Đorđe je tu učestvovao sa vrlo velikim ambicijama, to je bilo jako važno, ta takmičenja ekipa u malom fudbalu, što je bila neka tradicija, još od ranijeg vremena u Novom Sadu. Oni su te utakmice doživljavali krajnje ozbiljno. Davali su sve od sebe", rekao je Siniša Bokan, dekan Akademije umetnosti.

U sobi 212 Studentskog doma „Veljko Vlahović" živela je provincijalka. Tu je Balašević smišljao kako da „prodangubi", dok njegova, kasnije supruga, Olivera ne sleti niz hodnik i zamoli ga da joj napiše pesmu. Nije dobila samo Provincijalku.

Druga najveća ljubav mu je bio Novi Sad, nad kojim je Panonski mornar stalno bdio.

„On je predložio i rekao da ima jednu pesmu koji bi možda mogli da uradimo na našem drugom albumu. To je pesma Dajte mi vino, vino nek se toči. Mi smo rekli da bi bio pun pogodak kada bi i on bio sa nama, da to bude duet, i to se i desilo", seća se Petar Alvirović iz sastava „Apsolutno romantično".

Pismo srpskog jezika Đoletu 

Muzičar Nele Karajlić, na Međunarodni dan maternjeg jezika, pročitao je pismo srpskog jezika Balaševiću.

„Dragi Đole, ja sam tvoj srpski jezik, onaj, kojim si govorio, s kim sam se zajedno udvarao i na kojem si pisao svoje pesme. Pišem ti ovo pismo ne bih li ti bar malo zahvalio na svemu onome što si učinio za mene. Znaš i sam kakvo je vreme došlo, koliko me je tuđica i nakaradnih pravila kidalo i komadalo i kako sam unižen i povređen od svih onih koji su me stavljali u usta... Da ne bi tvojih stihova ni sam ne bih znao koliko sam bogat... Zahvaljuje ti se i moja sestra muzika... Laka ti zemlja i beskrajno nebo umetničko, uvek tvoj, srpski jezik".

Ljubomora zbog farmerki i patika 

„Znate šta je nepravda, da ja, sa skoro 80 godina sedim ovde i pričam o dečku koji je umro u 67. godini", izjavio je kroz suze Nikola Nešković, nekadašnji urednik u PGP-u.

„Ja sam se juče isplakao, kada mi je javljeno da nas je napustio Đole Balašević, i ja bih molio da ovako javno njegovoj porodici uputim saučešće, oni su najviše izgubili", rekao je u emisiji pevač Miroslav Ilić. Veselijim tonom je dodao da je ceo život bio ljubomoran na Balaševića zbog „njegovih patika i farmerki". 

Bogoljub Mijatović, publicista i muzički kritičar izdvojio je jedan Balaševićev stih - „Širok osmeh i zlatan zub".

„Niko sa tri reči nije bolje opisao Rome od Đoleta Balaševića", rekao je Mijatović.

Mijatović se prisetio jednog zajedničkog susreta sa Borom Drljačom, kada je Bora Balaševiću rekao: „Šta bih dao kad bih smeo da otpevam neke tvoje stihove u kojima su sveci, kao Sveti Jovan!"... To je tada u narodnoj muzici bilo nemoguće. Rekao je da bi prodao milion ploča."

„Đorđe Balašević – misao koja greje, a sada nas greje misao da ga ima, da ga negde u svima nama i u svim našim srcima ima", rekao je Vuk Žugić, dugogodišnji direktor Kulturnog programa „Sava centra".

„On je poseban po tome što je pisao, govorio i disao u slikama. On je bio čovek koji je u ravnici prepoznao talase mora i peščane plaže, koji je na najlepši način i nama koji nismo iz ravnice doneo njene bašte i atare", dodao je Žugić.

„On je panonski mornar ili dunavski lađar. On je to kao čovek bio. To su ti njegovi geni", kaže Žugić.

Mijatović je nastavio priču rekavši da Đole, uprkos pesmi, nije preplivao Dunav.

Dobrota i hrabrost 

„Ja pišem moje pesme, i mene da ostavi neka devojka u mojim pesmama – to nema šanse. Ja sam junak svojih pesama, i ja ću biti ono što ja hoću", citirao je Mijatović Balaševića za koga je rekao da je ipak najviše voleo svoju porodicu i fudbal, i da je nekad igrao i dva puta dnevno po četiri sata.

Nikola Nešković se podsetio pobede Balaševića na Splitskom festivalu.

„Uveče se skupili ljudi da Đole svira, nestane struje i dođu ljudi sa svećama. Samo su ga molili da peva dalje, da peva dalje...", ispričao je Nešković.

Dodao je da mu je žao što je dan žalosti povodom smrti muzičara bio ograničen na Novi Sad i da je važno da se to kaže.

Naglasio je da je suština Balaševićevog dela – dobrota.

„Znao je i da oćuti. A kada je ćutao, mogao si da očekuješ da će posle toga nešto veliko da kaže", rekao je Nešković.

Balaševića je nesumnjivo krasila i hrabrost.

Miroslav Ilić je dodao: „Ako sloboda podrazumeva dobro srce i da radite po srcu, i imate stav – onda je Đole bio slobodan čovek."

„Jedna od stvari koja je opredelila naše drugarstvo je to što je Đole bio zaljubljen u svoju ravnicu i paore, isto kao što sam ja u ratare", rekao je Ilić.

Dodao je da ga ljudi nekada nisu dovoljno razumeli i da nije samo pesmama plenio, već da je svuda gde je odlazio - imao priču...

Ilić je u emisiju došao u košulji koju je na poklon dobio upravo od Balaševića. Kaže da je počastvovan što mu je upravo Đorđe bio gost na koncertu.

Od gusaka – labudovi 

„Mi smo na njegovom prvom koncertu u Zagrebu napravili džumbus jer smo na scenu doveli guske i patke i veliki stog sena. Te guske i patke, kada su krenule u salu, kada su sve uprljale, svi su gledali a onda, kada je on krenuo sa kratkim najavama i pesmom, postale su labudovi", seća se Nešković.

Mijatović se setio koncerta u Čačku koji je najvljivan plakatom „Đorđe Balašević i vesele Mađarice", na kome su mnogi očekivali plesačice, ali je i tamo su bile – guske.

U emisiji posvećenoj Balaševiću učestvovala je i grupa „Frajle" koje su izvele, između ostalih, njegove hitove Sin jedinac i Slabo divanim mađarski.

Članice grupe su navele da su „odrasle na muzici Đorđa Balaševića, da im je on idol, i da je učestvovao u stvaranju njihovog samopouzdanja za bavljenje muzikom".

Dodale su da su za nastup odabrale življe pesme a ne balade, jer su se bojale da nastup – neće završiti. „Frajle" su uverene da Đole nikada neće otići, jer „kada slušaju njegovu muziku – kod kuće su".

Proširio zavičaj na svet

Balaševićev prijatelj bio je i Rade Šerbedžija.

„Ono što najviše ostaje u meni, jeste Đole čovek – pored sve umetnosti, briljantnosti, talenta, Đorđe Balašević je bio hrabar čovek, koji je pokazao od samog početka, ovih užasnih ratova koji su nas zadesili na našim prostorima, da je bio protiv rata, nesreće, sile, gluposti, politika, iznad nacionalnog osećanja, kosmopolita...", rekao je glumac.

„Đorđe Balašević je lepotu lokalnoga dijalekta proslavio i podelio sa stotinama hiljada ljudi. Tako je i svoj zavičaj proširio na čitavu zemlju i čitav svet", rekao je akademik i pisac Matija Bećković.

„On je svoj zavičaj nama dočarao apsolutno, i Vojvodinu i ravnicu, i ljubavi i tuge i običaje. Ti si sve mogao kroz njegove pesme, i da ne odeš nikada u Vojvodinu, da naučiš. Neka mu je večna slava", rekla je Bisera Veletanlić, džez pevačica.

„Mislim da je to ogroman gubitak za našu muzičku scenu, ne samo u smislu muzike naročito u smislu poezije koju je on zaista znao da piše", kaže muzičar Momčilo Bajagić. 

„Tužno je kad ode neko ko je bio deo naših života. Mogao si da voliš ili ne voliš Đorđa Balaševića, ali u svakoj pesmi se neko pronašao. Njegove pesme, poruke, njegov šarm, osmesi, humor, zauvek će živeti u njegovim pesmama", rekla je Neda Ukraden. 

U emisiji su učestvovali i glumci koji su poštovaoci dela Đorđa Balaševića, a među njima Boris Pingović, Srđan Timarov i Nebojša Dugalić.

„Mislim da je to lični gubitak za milione ljudi diljem našeg regiona. Ja sam mislio da on nikada ne može da umre. Mislio sam da je on neki Petar Pan kome to ne može da se desi ali eto, nažalost, ova prokleta korona me je demantovala", rekao je Boris Pingović.

„Ja ga nažalost nisam lično poznavao ali nekako imam osećaj da je on poznavao mene. I ne samo mene, nego sve nas. Ne bi te pesme i stihovi toliko snažno ostali utisnuti u našim dušama i srcima, da nas nije poznavao. Danilo Kiš je onomad napisao, ja ću parafrazirati, da detinjstvo prestaje onda kada shvatimo, kada spoznamo svoju smrtnost. Ja sam svoje detinjstvo razvlačio kao žvaku, čini mi se do prekjuče. Mislim da je to ta tačka od koje mogu početi da starim. Slava mu i hvala mu na svim darovima koje nam je podario", dodao je glumac.

„Njegove pesme su izlazile nepogrešivo tačno onda kada je trebalo da opevaju nešto moje. Nema nijedne faze mog života koja nije stala u njegovu pesmu. Ja znam kako mirišu i trske i šaš kad se osuše, i kako je to gledati kroz trsku i šaš. Kasnije u vojsci sam dobijao slobodne dane zato što sam svojim kolegama pevao njegove pesme", ispričao je Dugalić.

„Đorđe Balašević je bio ćale, on je bio treći roditelj. I moj otac se zove Đorđe. To je sasvim slučajno. Nas je Đorđe vaspitavao, učio, usmeravao i bio svetionik, vaspitač", rekao je Timarov.

„Đorđe Balašević je bio jedan od najpopularnijih pesnika i ta popularnost ne umanjuje kvalitet njegove poezije, i mogu slobodno reći da je on, što se tiče tog podneblja, koje je voleo i opevao – Vojvodine, uz rame sa Mikom Antićem, bio izuzetno darovit čovek u mnogim oblastima i njegove pesme se pevaju u svim prilikama. Ono što je žalosno je da se preselio u sećanje pre vremena, a njegova poezija je ostala zauvek sa nama", smatra Dušan Kovačević, akademik i dramski pisac.

Iza Đorđa Balaševića ostaje stotine večnih pesama, četiri romana i desetine uloga u serijama i filmovima. 

Prema želji porodice, Đorđe Balašević, sahranjen je u Novom Sadu, na Gradskom groblju u krugu porodice, bez prisustva medija i komemoracije.