Oproštaj od Ivana Bekjareva - bio je besprekoran glumac specifičnih boja, drag, nezamenljiv...

Vladao je svim žanrovima. Glumački besprekoran kao Vujković, zloglasni upravnik logora „Banjica'', šarmantni Cane Kurbla u Otpisanima, nervozni Kurčubić u Boljem životu. 

Od malih uloga je pravio remek dela i one su mu donosile veliku popularnost.

Njemu je uspelo da tumačeći negativca u seriji Banjica 1984. godine bude proglašen za ličnost godine u Jugoslaviji.

„Najbolje što je on uradio je uloga Vujkovića u serijalu Banjica. Drago mi je da smo toliko radili zajedno. Drago mi je da je takve uloge ostvario jer to znači da će, čini mi se, dugo živeti među gledaocima pa čak i da će ga budući naraštaji gledati i uživati u njegovom radu", rekao je scenarista Siniša Pavić.

Prvu ulogu na filmu je odigrao 1967. godine u Bokseri idu u raj, a u pozorište, Jugoslovensko dramsko u kojem će steći status prvaka, ušao je 1968. sa prvom generacijom „Bojanovih beba".

Kritičari i publika su isticali njegova tumačenja Nušićevih likova.

Za predan rad, stizale su nagrade i priznanja, među kojima i Zlatni ćuran i „Branislav Nušić" za životno delo.

„Dragog Ivana su sve kolege volele. Bio je duhovit, bio je drag. Tražili su njegovo društvo i uvek je to bilo prepuno smeha. Kao glumac je imao svoje specifične boje i zato je bio veoma tražen. Rekla bih da je bio skoro nezamenljiv. Otišao je boreći se za život, izgubio bitku u tom strašnom paklu kraja", izjavila je glumica Seka Sablić.

„Umetnost je vino života. Ne znam ko je to rekao ali mnogo je lepo rekao. E pa ja mislim da je pozorište i pozorišna umetnost, glavni sastojak tog vina života", govorio je Bekjarev.

Ivan Bekjarev je bio umetnički direktor i selektor Festivala monodrame i pantomime, bio je radijski i televizijski voditelj i strastveni zvezdaš.

Bio je omiljeni profesor koji je svoje studente naučio da talenat bez rada ne vredi ništa, i zato je, pre svega, Ivan Bekjarev bio veliki glumac.