Džon Lenon, mecima od kulta do mita

Od Liverpula i Hamburga do večnosti. Tako bi najkraće mogao da se opiše život Džona Lenona, koji je od lošeg učenika uspeo da postane možda i najuticajnija osoba u svetu savremene muzike.

Sudbinski susret sa Polom Makartnijem i formiranje Bitlsa udahnuo je život u rokenrol, a onda ga i promenio za sva vremena.

Početkom šezdesetih godina Bitlsi su, sa Lenonom na čelu, počeli da isplivavaju na muzičkoj sceni. Prvi singl benda Love Me Do pojavio se oktobra 1962, a ubrzo su snimili i debitantski album Please Please Me.

Njihov stil, pojava na bini i zvuk bili su nešto sasvim drugačije, što se najbolje videlo sa pesmom Twist and Shout.

„Pisali smo pesme, pop pesme ne razmišljajući mnogo o njima sem toga da stvorimo dobar zvuk. Reči su bile skoro nebitne“, rekao je jednom prilikom Lenon.

I bio je u pravu. Termin obožavaoci savršeno pristaje ljubiteljima Bitlsa. Lenon i kompanija bili su obožavani. Toliko obožavani da na koncertima često ništa nije moglo da se čuje od vrištanja publike.

Pesma Help! (Upomoć) bila je istinski poziv u pomoć, i Lenon je svaki put kada bi je pevao na bini tražio pomoć.

Šezdesete su bile decenija „bitlmanije“, gde god da su nastupali, koncerti su bili rasprodati, a dvorane krcate. Pet godina nakon prvog albuma usledio je možda i najpoznatiji album Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band sa brojnim hitovima.

Nažalost, odnosi u bendu nisu odražavali uspeh koji su imali.

Trvenje među članovima (najviše između Pola i Džona) kao i Lenonova veza sa Joko Ono, kojom se oženio 1969. i koju mnogi obožavaoci smatraju ubicom Bitlsa, dovela je do raspada grupe 1970. godine.

Lenon je i pre raspada benda snimio eksperimentalni album sa Ono, a tokom godina solo karijere posvetio se samospoznaji, preispitivanju vrednosti i pozivanjem na sveopšti mir u vreme kada su svetom besneli sukobi.

U pravom duhu hipi kulture, Lenon je objavio kultne pesme poput Give Peace a Chance i Imagine, pozivajući na mir i nenasilje. Ipak, tokom solo karijere nije imao ni izbliza toliko komercijalnog uspeha kao sa Bitlsima, ali je kulturološki i dalje bio jedna od najvažnijih ličnosti.

Nažalost, ni to nije potrajalo, jer ga je 1980. ispred zgrade Dakota u kojoj je živeo u Njujorku ubio mentalno poremećeni Mark Čepmen. Lenonova smrt bila je tragedija kakva nikad nije zabeležena u muzičkom svetu. 

Lenon je od kultne ličnosti postao mitološko biće. Koliko god morbidno zvučalo, mnogi se pitaju da li bi Lenon uživao status koji danas ima da nije ubijen. Verovatno? Možda?

Bilo kako bilo, možda je najbolje poslušati savet samog Lenona i zamisliti šta bi sve uradio da nije ubijen.