„Beogradsko proleće“ pokušaće da zasija starim sjajem

Po uzoru na velike muzičke festivale u San Remu i Opatiji, aprila 1961. godine održano je prvo Beogardsko proleće. Festival zabavne muzike održan je u Domu sindikata, a na konkurs je stiglo oko 200 pesama. Udruženje džez muzičara izabralo je četrnaest za takmičarski deo.

Beti Đorđević pamti početke ovog festivala.

„Mislim da je to zlatno doba, baš šezdesete, i Beogradskog proleća i svih festivala“, smatra poznata vokalna solistkinja.

„To je zaista postao jedan prestižan festival u tadašnjoj Jugoslaviji koji je okupio najznačajnija imena. Nema ko se nije pojavio na tom festivalu“, naglašava Zoran Dašić Daša, kompozitor i tekstopisac.

Publika birala pobednika

Festival je trajao tri večeri, dve polufinalne i jedno finalno, a svaka kompozicija izvođena je u dve verzija sa različitim pevačima i orkestrima. Bio je to prvi festival na kome je publika birala pobednika.

„To i jeste poenta cele priče. Praviš muziku za narod i narod bira. Žiri može da ima svoje viđenje, a najčešće se kod publike ne prihvati“, navodi Dašić.

Beti Đorđević je sedamdesetih godina pevala u Zapadnoj Nemačkoj, što je uticalo na njen stil i izbor pesama. Kada se vratila u Jugoslaviju i počela da nastupa na festivalima, dominantan je bio amerčki reperotar.

Na festivalu Begradsko proleće učestvovala je četiri puta – 74, 76, 77 i 79. godine. Pesma sa nastupa iz 1976. Počnimo ljubav iz početka i danas se peva.

„Pesma mi se odmah dopala. Radili su je veliki majstori, Aleksandar Korać, aranžman veliki Zvonimir Skerl. To nije moglo a da ne bude dobro“, ističe Beti Đorđević.

I „Legende“ su nastupale na Beogardskom proleću 1988. godine i to sa neočekivanim pojačanjem.

„Sa glumcem Markom Nikolićem i mi smo uzeli prvu nagradu, što možda nije bilo tako teško u tom trenutku. Bilo mi je jasno kada smo se pojavili na sceni i kada je Marko sa nama izašao, kao da je Elvis Prisli, cela sala je bila na nogama i pre početka pesme“, seća se Dragan Dašić.

Vreme šlagera

Doba Beogradskog proleća je i vreme šlagera, kada su učešće na festivalu i pobeda značili mnogo.

„Danas kada neko pobedi, kao da nije ni bilo. Traje dava, tri dana po novinama članci i gotovo. Drugo, tada je bila i velika konkurencija. Bilo je mnogo manje izvođača i pevača nego danas, ali je kvalitet bio mnogo bolji“, smatra Dašić.

Tokom godina fetsival je rastao pa su se na njemu mogle čuti i gradske pesme, romanse čak i dečija zabavna muzika. Godine 2009. počela je obnova festivala na inicijativu Vojkana Borisavljevića i Umetičkog ansambla „Stanislav Binički“, kao i 2014. kada su izvođene evergrin kompozicije šezdesetih i sedamdesetih.

Festival je potreban, ali njegova budućnost je neizvesna

Pre nekoliko dana najavljen je veliki povratak Beogardskog proleće ove godine.

„Sada niko ne može da kaže da li će festival uspeti ili ne jer zavisi od puno različitih faktora“, kaže Beti Đorđević.

„Mislim da je to zaista potrebno, pre svega gradu i Srbiji, ali bojim se kakav će biti odziv autora“, dodaje vođa „Legendi“.

Da li će predstojeći festival zabavne i popularne muzike koji će se održati u Kombank dvorani, nekadašnjem Domu sindikata, vratiti stari sjaj Beogardskom proleću, pokazaće vreme.

„Sve zavisi i od medija. Mediji su tu jako bitni. Mislim na radio stanice i televizije, pre svega. Ako oni daju podršku takvoj vrsti muzike, onda će biti uspešan. Ako ih proteraju sa svojih programa kao neaktuelne, neinteresantne, nisu u trendu i tako dalje, onda od toga neće biti ništa“, ubeđen je Dragan Dašić Daša.

Konkurs za učešća na festivalu otvoren je od 05. januara do 15. februara.