Stefan Milenković: Bez publike kao da mi fali pola identiteta umetnika

Uoči predstojećeg koncerta u Botaničkoj bašti u Beogradu zakazanog za 16. maj, maestro Stefan Milenković razgovaro je sa novinarkom RTS-a, Anđelom Savić o predstojećem koncertu i programu master klasa violine koji će održati tokom leta u Čačku. 

Vi ste i kreativni ambasador platforme Srbija stvara, šta sve planirate da uradite?

– Je l može neko jednostavnije pitanje? Pre svega ja sam uvek imao jednu konstantu u mom radu i stvaranju i karijeri, tako da planiram da nastavim tim ritmom i tim tempom. I, naravno, da se pre svega fokusiram na naše studente i klasičnu muziku ovde u Srbiju, i promociju te klasične muzike i te naše scene što je više moguće i van Srbije.

Osmislili ste violinski kamp, sa kojom idejom i ko sve može da učestvuje?

– To će biti jedan intenzivan intenzivan violinski kurs koji sadrži sve ono što tradicionalan violinski master klas sadrži, ali sadrži i neke druge stvari. To su, recimo, i fizičke vežbe, neki psihološki trikovi da bi se smanjila trema. I, naravno, ti teoretski časovi, koje ću isto ja voditi, a koji imaju razne teme. One se sve tiču ne samo sviranja violine, nego i toga kako biti muzičar, šta to znači živeti danas u poslovnom svetu muzike, kako naći svoje mesto.

Nastupate od najranijeg detinjstva, koliko su ta iskustva važna za rad sa decom i koliko su deca sada drugačija?

– S jedne strane jesu drugačija jer odrastaju u svetu, pre svega tehnologije, koji je danas mnogo bogatiji nego kada sam ja bio mali, recimo. Ono što je isto je da oni koji su usmereni, koji su talentovani, koji imaju žar za učenjem, koji imaju strast prema muzici, imaju određen profil, imaju određeno okruženje koje im pomaže koje ih podržava. Tako da to je uvek bilo isto.

Nastupate 16. maja u Beogradu?

– Da, da u Botaničkoj bašti u 17 časova sa kamernim orkestrom 'Muzikon' iz Beograda i sviraću Četiri godišnja doba Astora Pjacole, jer je godišnjica Pjacole ove godine. Biće divno. Svi se radujemo, jer polako se vraćaju koncerti uživo i publika. Jer mi bez toga da smo izloženi publici i da radimo to za publiku, zaista kao da vam fali pola osobe, pola identiteta umetnika.