Ko je pre dva veka ispevao pesmu „Oj, Užice, mali Carigrade“

Po legendi pesmu Oj, Užice, mali Carigrade pevale su bule, kada su Turci napuštali Užice. Godine 1862. čak devet stotina rabadžija iz Srbije bilo je angažovano za iseljavanje turskog življa, a pesma je sačuvana do danas.

„Time su asocirale na svo ono lepo vreme, koje su provele u šeher Užicu, znači, jednom lepom užičkom gradu. O vremenu koje su provele u lepom raspoloženju i jednoj divnoj čaršiji“, objašnjava Mišo Poznanović, muzičar i hroničar Užica.

Ova pesma se peva gotovo dva veka. A Vuk Stefanović Karadžić zapisao je da je ona nastala 1841. godine.

Iako je pevana pri odlasku Turaka, u periodu koji je prethodio tom događaju muzika je utihnula u Užicu. Stalni sukobi između turskog i srpskog življa uticali su na opadanje ekonomske moći grada koji je imao čak 1.400 dućana.

„Feliks Kanic i engleski savremenik Paton pišu o lošoj higijeni, o lošem stanju turskih zgrada. Tako da je sveukupno to bilo teško stanje i za Turke, a koje se prenosilo i na Srbe“, navodi istoričar Nemanja Obradović, kustos u Narodnom muzeju Užice.

„Pjesma užička“ opisala je lepote varoši, ali iz tog perioda datira još jedna pesma sa identičnom melodijom – o Moćevčića gradu, danas Pljevljima. 

„Kod te Moćevčića varijante priča je ljubavna. Znači, priča se o lepoti jedne Magde i o njenoj ljubavi, da li ona treba da se uda za jednog momka“, napominje etnolog Ivana Todorović. 

Užički muzej čuvar je istorije i neguje bogatstvo tradicije tog grada, a muzičari u Srbiji i Crnoj Gori na istu melodiju, pevaju različite stihove.