Popević: I pored „rata striming platformi“, FEST podseća koliko je važan tradicionalan način gledanja filmova

Nikola Popević, u intervjuu za Internet portal RTS-a, ističe da u vreme kada je u toku borba velikih kompanija za gledaoce u „kućnim bioskopima", FEST kao klasični festival podseća da je i dalje značajan tradicionalniji način gledanja filmova – u bioskopskoj sali sa ljudima koji su verovatno sličnih interesovanja i senzibiliteta.

„Ne moraju ova dva vida biti nužno suprotstavljena; ako ništa, može se reći da je razvoj striming platformi približio širokom gledalištu dela iz kinematografija dotad znanim samo dobrim poznavaocima, zaljubljenicima, entuzijastima, profesionalcima", kaže Popević.

Navodi da je dobar primer za to planetarni fenomen južnokorejske serije „Igra lignje", koja je postigla zavidan uspeh iako ne potiče sa evropskog i američkih kontinenata i snimljena je na jeziku koji nije engleski.

„Ovakva veća otvorenost za druge kinematografije i kulture ujedno otvara vrata i većem interesovanju za široku ponudu FEST-a", dodaje Popević.

Kada je reč o selekciji filmova na ovogodišnjem 51. FEST-u, prvenstveno izdvaja film „Ne govori nikome" koji, kako kaže, već neko vreme izaziva kontroverze i razna tumačenja.

„Priča o danskom bračnom paru koji prihvati poziv para Holanđana da dođe u njihovu seosku kuću, što se ispostavi kao katastrofalna greška, u dve trećine filma može se zvati 'hororom situacija'. Neprijatnosti sa drugim ljudima su neizostavan deo života, ali ovaj film na radikalan način preispituje vaspitanje, mentalitet i moderni trend da je u svakom trenutku poželjno ponašati se tako da niko ne bude uvređen. Ali šta ako sa druge strane postoje ljudi koji ne samo što ne poštuju ta pravila, nego su im i namere zle", navodi Popević.

Ukazuje da tumačenja filma „Ne govori nikome" uglavnom zalaze u ideološke sfere, kao i da je ako se posmatra kao metafora, zanemarivši apsurdnu postavku, zanimljiv za razmišljanje i raspravu.

Kao drugu preporuku izdvaja ostvarenje poljsko-izraelske koprodukcije „Moj komšija Adolf".

„Film koji na provokativan način preispituje može li se sa ljudske strane gledati na čoveka koji važi za najvećeg zločinca u istoriji. Živeći u Kolumbiji, Jevrejin koji je preživeo Holokaust posumnja da se u susednu kuću doselio niko drugi do Adolf Hitler i počne da istražuje tog čoveka. Sam naslov filma ukazuje na ovu sumnju i tu nema iznenađenja, s tim da se rešenje filma nalazi u nekom sasvim drugom smeru i u skladu sa, u nedostatku drugog izraza, mitologijom", ističe Popević.

Poručuje da je u tom filmu zanimljivo i preispitivanje suprotnosti – jednog zločinom razorenog čoveka i drugog koji može biti niko drugi do odgovorni za zlo, ali eto, sticajem okolnosti trudi se da mirno živi u susedstvu, kao običan čovek.

Međunarodni filmski festival FEST traje do 5. marta, a na programu je stotinu ostvarenja.