Slika sa otvaranja jubilarnog Festa svedoči da je pred njim duga istorija

Još od 1971. godine Fest nudi put oko sveta za desetak dana. Pioniri festivala, Milutin Čolić, Petar Volk, Dušan Makavejev, Slobodan Novaković i drugi, uspeli su da dovedu u Beograd nagrađene i zapažene filmove sa najprestižnijih filmskih smotri.

Dotadašnju krizu bioskopskih repertoara zaustavio je novi „Festival festivala“ na čija vrata je pokucalo više od stotinu hiljada posetilaca.

„Mi smo bili zemlja iza gvozdene zavese i, u stvari, mi smo bili zemlja nešto između, i njima je bilo zanimljivo da to vide“, navodi Radoslav Zelenović, nekadašnji selektor i član saveta Festa.

Najvažniji autori koji su stvorili istoriju proteklih pedest, od ukupno 135 godina filma u svetu, bili su gosti Festa.

„U sali sedi Đina Lolobriđida, ispred sale se šeta Dženifer O'Nil, za šankom pije piće Mišel Pikoli, sa mojim pokojnim kumom Momom Stanišićem, i čekamo da dođe Sem Pekinpo. To je bilo neverovatno“, priseća se Zelenović.

Izbledeli sjaj festivalu je vratio Nebojša Đukelić, autor Festovizije, emisije koja je pored Hronika Festa, prenosila atmosferu na male ekrane.

Da je Fest odraz našeg društva videlo se 1993. i 1994. godine kada ga nije bilo i 1997. kada je prekinut zbog protesta.

„Ako je Fest počeo kao pogled kroz otvoren prozor na 'Hrabri novi svet', postao je pogled na ekran kojim promiču slike novog hrabrog sveta koji definitivno nije nov, a samo povremeno je hrabar“, smatra Nevena Daković, redovni profesor FDU.

Na mestu gde je počeo pre pola veka, festival je otvoren i ove godine. Od 2015. ima i takmičarski karakter, važan za dalji razvoj festivala i njegov opstanak u eri u kojoj su biseri svetske filmske produkcije dostupni na klik.

Iako je tokom pola veka duge istorije naš najznačajiji međunarodni filmski festival imao uspone i padove, Slika sa otvaranja jubilarnog Festa najbolje svedoči o tome da je pred njim tek duga istorija.