Svetko Kovač o Jovanki Broz, Titu, njihovoj ljubavi i službama bezbednosti

Sa sudbinom prve dame Jugoslavije gledaoce serije Jovanka Broz i tajne službe upoznaje scenarista Svetko Kovač, nekadašnji načelnik Vojnobezbednosne agencije i dobitnik više odlikovanja, među kojima je i Orden zasluga za narod.

Svi koji su odgledali prvu epizodu serije Jovanka Broz i tajne službe mogli su da saznaju da su se službe bezbednosti detaljno interesovale za biografiju Jovanke Budisavljević, ali general Kovač smatra da se ne može reći da su službe birale Jovanku ili da su je dovele da radi kod Tita.

„Odmah posle rata, iz svih proleterskih jedinica birane su devojke za rad u Maršalatu. Tako da je revolucionarka iz Like, Kata Pejnović, predložila Jovanku i još nekoliko devojaka. Posle toga su službe bezbednosti vršile bezbednosne provere i bavili se njenom biografijom, što je sasvim normalno. Odnosno, predložili je kao kandidata koji ispunjava sve uslove, a kasnije su Jefto Šašić, kao šef Trećeg odseka Ozne i Aleksandar Ranković odlučili da ona može da radi“, objašnjava general Kovač gostujući u Dnevniku u 12.

Pre bi se moglo reći da je Jovanka imala sa službama stalnu komunikaciju, nekada dobru, a nekada lošu. U vreme Brionskog plenuma ona je imala jednu vrstu sukoba sa službama bezbednosti zbog sumnji da je prisluškuju, da bi kasnije imala ozbiljniji sukob sa Miškovićem, šefom Vojne službe bezbednosti, zbog događaja u Hrvatskoj jer je smatrala da on ne izveštava Tita korektno o tim događajima.

Presudna uloga Nikole Ljubičića i Staneta Dolanca

„U kasnijem periodu se može reći da je Jovanka bila u sukobu sa nekim Titovim saradnicima, Dolancom i Ljubičićem. Ljubičić je u periodu od 1982. do 1984. godine je bio predsednik Predsedništva Republike Srbije, a Dolanc je u istom periodu bio savezni ministar unutrašnjih poslova. Njih dvojica, od 1984. do 1989. godine su članovi Predsedništva SFRJ, a Dolanc ujedno i predsednik Saveta za zaštitu ustavnog poretka“, podseća general Kovač.

U tom periodu je Jovanka Broz bila pod najvećim merama službi bezbednosti, ali ne zato što su službe smatrale da je to potrebno i da ona predstavlja neku ozbiljniju pretnju, već zato što su članovi Saveta za zaštitu ustavnosti tvrdili da Jovanka ugrožava bezbednost i zahtevali da se preduzmu mere.

„Službe, takođe, nisu interesovali njeni memoari, ali je to interesovalo naše političare jer su se plašili da će nešto izaći o njima u tim memoarima i zbog toga je uvedeno nekoliko operativnih akcija – akcija 'Senka' i operativna akcija 'Vega' koja se isključivo bavila Jovankinim memoarima“, dodaje scenarista.

Kada su 1989. godine otišli Nikola Ljubičić i Stane Dolanc i izabrani novi članovi Predsedništva SFRJ koji nisu bili deo političkog establišmenta u ranijem periodu, Jovanka prestaje da bude zanimljiva ne samo za Savet i za javnost, već se službe bezbednosti više ne bave njom.

Zagonetni lik Ivana Steve Krajačića

Takođe, u prvoj epizodi gledaoci su se upoznali i likom Ivana Steve Krajačića koji je radio za Sovjete i bio čovek od poverenja Tita i Jovanke. Krajačić je bio vrlo interesantna i intrigantna ličnost i pre početka Drugog svetskog rata, napominje general Kovač, kao i tokom učešća u Španskom građanskom ratu, ali i tokom rata kada je u Zagrebu vodio obaveštajni centar za Balkan, sovjetske obaveštajne službe.

Sa Titom se poznavao i pre rata, a Jovanka je tvrdila da ga je upoznala 1947. godine dok je u Kranju negovala Tita i od tada su njih dvoje bili u bliskim odnosima.

„Smatra se da je prijateljstvo između Tita i Krajačića učvršćeno 1948. godine kada je Krajačić navodno dobio nalog od Staljina da izvrši atentat na Tita, a on je to odbio. O tom podatku nema pouzdanih izvora, već najviše podataka potiče od samog Krajačića. Tako i Savka Dabčević Kučar u svojim memoarima piše da joj je Krajačić rekao kako je dobio nalog od Staljina da ubije Tita, 'A on je to priopćio Titu'“, dodaje sagovornik Biljane Radulović.

Izolacija i nemar

Ono što gledaoci neće imati prilike da vide u seriji jeste da je general Svetko Kovač kao gardista bio uz Jovanku od 1978. do 1980. godine, ali ističe da se ona čak i u izolaciji držala kao dama – po ponašanju, oblačenju i po odnosima, jedino što nije bila prisutna u javnosti.

„Najveća izolacija za Jovanku je bila između 1982. do 1989. godine, a ja sam u tom periodu sa njom razgovarao o raznim temama. Najčešće je tema bio Ljubičić, Dolanc, Mišković, Titovo zdravstveno stanje, bolest... To ćete videti u narednim epizodama, ja sam rekao sve ono što mislim da je bitno za javnost iz tih naših razgovora. Naravno, neke stvari sam zaboravio“, priznaje Kovač.

S obzirom na to da se na čelu VBA general Svetko Kovač nalazio od 2004. do 2014. godine, poznato mu je da Jovanka Broz od 1989. godine više nije bila predmet interesovanja tajnih službi, ali ni ostalih, tako da je ona od tada živela u užasno lošim uslovima, ne samo izolovana od javnosti, već potpuno zaboravljena, i to pre svega zbog nemara, smatra Kovač.

„Ona je pisala svima. Žalila se. Tražila pomoć. Ali tek posle, kada se Rasim Ljajić uključio i počeo da se interesuje, radilo se na tome da ona reši svoj status, penziju, smeštaj, ličnu kartu, dokumenta. Dakle, one najelementarnije stvari za koje jednostavno nije bilo sluha da se reše“, ističe general.

Sva pitanja dobijaju odgovor

General Kovač ne strahuje da će posle ove serije biti prostora da se raspredaju nove teorije zavere, jer su autori nastojali da sve probleme zaokruže i na bilo koje pitanje koje je pokrenuto, daju i odgovore.

„Jovanka je vrlo inspirativna za izučavanje. Čak je i izložba njenih haljina u holu RTS-a, Jovanka u koloru, privukla veliku pažnju. Mi smo je u ovoj našoj seriji posmatrali iz ugla službi bezbednosti i gledali koliki su uticaj službe imale na Jovanku i kakav je taj odnos bio. Bilo je raznih optužbi, čak i da je uključena u državni udar, pa su službe to pratile, proveravale i zaključile da nije, a mi ćemo to sve prikazati u nekoj od narednih epizoda“, najavljuje Svetko Kovač, scenarista serije Jovanka Broz i tajne službe.