Šerlok Holms nije brižan i pažljiv, tvrde u tužbi iz Zadužbine Konana Dojla

Zadužbina Konana Dojla, autora popularnog detektiva Šerloka Holmsa, podnela je tužbu Saveznom sudu u Novom Meksiku protiv „Netfliksa“, studija "Legendary Pictures" i izdavačke kuće "Penguin Random House", uključujući i autorku Nensi Springer, čija serija knjiga čini osnovu novog filma u kome naslovnu ulogu tumači Mili Bobi Braun.

Zadužbina, između ostalog, optužuje „Netfliks“ da je u njihovom filmu Enola Holms, Šerlok Holms prikazan kao ljubazan, brižan i uviđavan prema ženama, što je u potpunoj suprotnosti sa karakterom koji je stvorio ser Artun Konan Dojl, a što je, po njima narušavanje autorstva.

Zadužbina Konana Dojla još 2014. godine izgubila je autorska prava na većinu izdanja priča o Šerloku Holmsu napisanih do 1923. godine koje su postale javno vlasnišvo. Sudija Ričard Posner odbacio je argument da je Šerlok Holms „složen“ lik kome su predistorija i karakteristike izgrađene tokom vremena, i da bi poricanje prava na karakteristike lika Šerloka Holmsa bilo jednako kao da je poznati detektiv „višestruka ličnost“.

Međutim, sud ne spori da Zadužbina još uvek ima autorska prava na poslednjih 10 originalnih priča nastalih između 1923. i 1927. godine. Doduše, samo originalni elementi tih priča podležu autorskim pravima (bar za sada), ali nije zaštićen zaplet.

„Šerlok Holms je pre svega poznat po svojim izuzetnim sposobnostima zapažanja i logičkog zaključivanja, ali je podjednako poznat i po tome što je veoma krut i emocionalno uzdržan“, tvrdi se u optužbi Zadužbine. Kao argument navodi se citat iz priče Konana Dojla u kojoj njegov dugogodišnji prijatelj i saradnik, dr Džon Votson opisuje Šerloka kao čoveka kome „Koliko mu nedostaje simpatije za ljudski rod, toliko ima više intelektualnih sposobnosti“.

„Holmsa je Votsona iskorišćavao – angažovao bi ga kada mu je od koristi, a potom ga zaboravljao", dodaje se u tužbi. „Nikada Votsona nije tretirao kao prijatelja“. Iz Zadužbine naglašavaju da je lik slavnog detektiva ovako blagog karaktera, kako je predstavljen u knjigama i filmu Enola Holms, u stvari kršenje autorskih prava.

Sličnu argumentaciju Zadužbina je koristila i pre pet godina kada je optužila „Miramaks“ za film Mister Holms. Međutim, novi argumenti su mnogo apstraktniji jer ispada da ako autori u filmu žele da Šerlok ima emocije, moraju za to da plate.

Film Enola Holms je zasnovan na seriji romana Nensi Springer o navodnoj sestri čuvenog detektiva. Knjige zaista sadrže dosta elemenata iz Dojlovih priča, ali onih koje više nisu zaštićene autorskim pravima.

Zadužbina insistira na tome da je glavna razlika između izdanja koja su sada javno vlasništvo i zaštićenih, u emocijama. „Posle priča koje su sada javno vlasništvo dogodio se Veliki rat u kome je ser Artur Konan Dojl izgubio najstarijeg sina i brata. Kada se vratio svom junaku, nije mu više bilo dovoljno da bude najbrilijantniji analitički i racionalan um. Holms je morao da bude i čovek koji ima empatiju i može da se zbliži sa drugim ljudima“.

Na osnovu ovog argumenta podnosioci tužbe smatraju da je lik Šerloka u knjizi i filmu izveden iz ove transformacije lika, koja je zaštićena autorskim pravima.

„Springerova u svom romanu upravo koristi ovu Dojlovu transformaciju Šerloka Holmsa od hladnog i kritičnog u toplog, uljudnog i ljubaznog čoveka“, tvrde iz Zadužbine, jer u Enoli Holms on se prema svojoj sestri prvo ponaša hladno, a potom postaje brižan i ljubazan, što je po njima krunski dokaz.