Četiri godine života u logoru samo je ojačalo ljubav doktora Ljubomira i njegove žene Bosiljke

„Milo moje ženče, primio sam tvoje odgovore od 25. i 28. septembra, a za paket sam te već izvestio. Nemoj, Lule, da se žalostiš zbog toga što mnoge tvoje poznanice koje su imale sreću kao Jelica, da im muževi ne dopadnu ropstva, sad uživaju. Daće Bog pa ćeš i ti biti srećna i presrećna kada nam se ja vratim, a teši se sada, da je ovo iskušenje koje nas je snašlo, našu ljubav i međusobno razumevanje samo još više pojačalo.“

Pisao je u leto 1941. godine, iz nemačkog logora Osnabrik kod Dortmunda, doktor Ljubomir Jovanović, supruzi Bosiljki u Beograd.

Kao pripadnik vojske Kraljevine Jugoslavije, među prvima je odveden u zarobljeništvo Trećeg rajha, u čijim su logorima bili pored srpskih, i poljski, francuski, belgijski, sovjetski i američki vojni zarobljenici.

Za četiri godine supruzi je poslao 181 pismo. Prva je pisao na nemačkom, a kada je prešao u logor Stalag, na teritoriji današnje Poljske, na srpskom, malo latinicom, malo ćirilicom.

„Možemo pratiti jedan život i jednu vezu tokom tih burnih vremena, kako se čovek, tadašnji lekar i oficir vojske Kraljevine Jugoslavije osećao u zatočeništvu, koje su ga misli opsedale, kakvi su bili uslovi života u zarobljeničkim logorima, čemu se nadao, kako je preživljavao i tako dalje. To pruža jednu potpuno drugu sliku nacističkih logora“, objašnjava Bojan Arbutina, kustos Muzeja žrtava genocida.

Pošto su prošla proveru autentičnosti, pisma su otkupljena i nalaze se u Muzeju žrtava genocida.

„Ona će nakon toga biti analizirana, da vidimo detaljno koji se ljudi pIzgleda mi da je klupko počelo da se odmotava, zato i tamo treba da ste do krajnosti strpljivi i potpuno mirniominju i kakva su ta dešavanja bila u logoru i tako dalje. Nakon toga, ona će biti pohranjena u fondove i zbirke Muzeja žrtava genocida i na kraju digitalizovana i biće dostupna za širu javnost“, dodaje Arbutina.

Na osnovu pisama, poznato je da je Bosiljka živela prvo u Vardarskoj 2, pa u Južnom bulevaru. Poslednje pismo Ljubomir je napisao 30. septembra 1944. godine. Sudeći po pečatu američke vojske, doktor Ljuba je u logoru dočekao oslobođenje.

„Izgleda mi da je klupko počelo da se odmotava, zato i tamo treba da ste do krajnosti strpljivi i potpuno mirni.“