Gusle su sačuvale naš lik, našu dušu, našu nacionalnu svest

Pre 50 godina u Kosovu Polju, održano je drugo Prvenstvo guslara Jugoslavije. I pored nastojanja albanske strane da se te 1972. godine ne čuju srpske pesme i gusle, srpski narod je zapevao o slobodi, viteštvu i pravdi. Oštar i dinamičan zvuk gusala kroz vekove, uz epsku pesmu, sastavni je deo srpske kulture, običaja i tradicije.

U teškim vremenima za srpski narod, gusle i epska pesma nikada nisu priznale poraz. Da su jedna od univerzalnih vrednosti srpskog naroda, saglasni su oni za koje su gusle bile motiv da ojačaju volju i sačuvaju nadu u bolje sutra.

„To se tiče celokupnog identiteta, unutrašnjeg bića jednog naroda, ono što on pamti, oseća i nikada ne zaboravlja. Gusle su nas sačuvale, sačuvale su naš lik, našu dušu, našu nacionalnu svest“, navodi guslar Boško Vujačić.

Kažu da su gusle tu da nas podsete kako je veliko i sveto biti čovek, pravoslavac i vernik.

Da ih sačuvamo ne samo kao deo tradicije, već i kao instrument uz koji se peva o srpskoj istoriji i kulturi naših predaka.

„Gusle moraju da probude neku emociju, ako ne probude guslaru, onda teško će i publici. Tako, da se ta pesma koja se kazuje kroz gusle ona se obično, što se kaže, preradi u sebi u svojoj duši, pa se onda prezentuje publici“, naglašava guslar Veljko Đuranović.

Gusle se takođe vezuje za prostor Kosova i Metohije, gde je i organizovan drugi Festival gusala, pre pedeset godina.

„Upravo na onom prostoru koji vezuje sve srpsko biće za ono što jesmo, što ćemo biti, i što moramo ostaviti. To je upravo, zadatak gusala, i svih nas koji poštujemo svoju istoriju, svoju prošlost“, smatra Radivoje Papovič, bivši rektor Univerziteta u Prištini.

Uz gusle opevani, sačuvani su od nezaborava mnogi nezapisani događaji iz slavne srpske istorije. Pevanje uz gusle, upisano je na Uneskovu Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.