Kad roditelj izađe iz detetove sobe, ono će drugaru sa kojim se dopisuje poslati šifru 99

Dok roditelji nastoje da shvate šta u današnjem žargonu mladih znači „fleksa se", „rešio" i slično, deca su smislila i tajni jezik za dopisivanje preko telefona. To može da bude opasno, i roditelji bi trebalo da obrate pažnju.

Da li znate šta znači skraćenica PIR ili 9 i 99? Ako ste roditelj, morali biste da naučite.

„To se ne može učiti u školama. Oni tu komunikaciju često menjaju. U svakom nekom periodu nakon šest meseci oni imaju izmene i novine u komunikaciji. Ono što vam mogu reći da neke najčešće skraćenice, kada pričamo o slovnim skraćenicama, to jesu PIR. PIR je da su roditelji u sobi, devetka im je oznaka da nikako ne prekidaš način komunikacije jer roditelji još nisu izašli iz sobe. Dakle, ide rečenica rečenica, pa broj devet. A 99 vam je oznaka da su roditelji napokon izašli iz sobe“, objašnjava Igor Jurić.

Sve skraćenice koje deca koriste u digitalnom svetu roditelji nikada neće uspeti da dešifruju. Zbog toga bi prioritet u vaspitanju trebalo da im bude uspostavljanje međusobnog poverenja.

„Da bi jedno dete dalo uvid u to šta radi, kako se dopisuje, morate zadobiti to poverenje. To poverenje se dobija vrlo lako, bez obzira što će svaki roditelj reći da je to teško. Ali ukoliko vi zaista budete svakodnevno razgovarali sa svojim detetom, ali na način da ga aktivno slušate. Kad dođe iz škole da ga pitate sa kim si se danas dopisvao, da klimate glavom, da ga gledate u oči, da ne okrećete leđa dok razgovarate sa njim, da ga konstantno pitate i zapitkujete dok on odgovara. I da sutradan ne zaboravite ono o čemu ste juče pričali, nego da nastavite tu komunikaciju i sa pitanjima vezanim za jučerašnji dan“, dodaje Jurić.

„Digitalni prostor je jedna kontinuirana komunikacija koja ne može da se posmatra izolovano. Dakle, ne može sad roditelj da monitoriše sve ono u šta je dete uključeno, ali može da dâ informacije, da usmeri, postavi pitanje i pokaže da je zainteresovano za nešto što mu nije jasno, što on sam oseća da je konfuzno, ugrožavajuće, podeli sa roditeljima“, napominje psiholog Kristina Brajović Car.

Prema istraživanju Unicefa iz 2016. godine, mobilni telefon ima 94 odsto osnovaca i 99 odsto srednjškolaca. Digitalno nasilje doživelo je 37 odsto osnovaca i čak 66 odsto srednjoškolaca. Kad postanu žrtve nasilja, mladi se poveravaju drugu ili drugarici, a ne roditeljima.