Rozenborg - od Kristijanovog toaleta do kraljevskih dragulja

Rozenborg je za Dance ono što je londonski Tauer za Britance: šetnja kroz bogatu istoriju monarhije i riznica kraljevskih dragulja neprocenjive vrednosti. 

Velelepnu palatu sagradio je najpoznatiji i najduže vladajući danski kralj Kristijan IV početkom sedamnaestog veka. U njegovo vreme Kopenhagen je doživeo najveći procvat i razvoj. Da je poživeo još samo mesec dana, sakupio bi punih šest decenija na tronu.

Bio je kralj Danske i Norveške, čija se prestonica Oslo sve do 1925. po njemu zvala Kristijanija. Vladao je i delovima Švedske, koju je bezuspešno pokušavao da pokori.

U Rozenborgu može da se vidi kako su tačno izgledale njegove odaje, gde je spavao, pisao, pa čak i toalet koji je koristio.

Visoki, ratoborni kralj, umeo je da popije ogromne količine alkohola, a da ostane lucidan, i tu osobinu delio je sa svojim zetom, kraljem Džejmsom VI od Škotske, koji je nasledio engleski presto.

Sa prvom ženom imao je sedmoro, a sa drugom dvanaestoro dece, i još petoro sa ljubavnicama, kojima se ni ne zna broj.

Druga žena mu nije ostala dužna, varala ga je sa nemačkim oficirom, pa ju je oterao sa dvora.

Autentične odaje iz vremena Kristijana i njegovih naslednika, poput vremeplova vas vraćaju u prošlost.

Ogledate se u istom ogledalu pred kojim su se kraljevi možda udešavali za neki banket ili pripremali za neku odlučujuću bitku.

A banketi su bili za pamćenje. Pogotovo oni koje je pravio Kristijan VI sredinom 18. veka. Bila je, kažu, privilegija samo ih posmatrati. Služilo se 16 jela, svako uredno ukombinovano sa odgovarajućim vinom. Srebrna fontana služila je za ispiranje čaša kada bi se menjalo.

U podrumu među dragocenostima uredno stoje poslagane boce Rozenborga iz 1615. godine. Kako tradicija nalaže, ovo vino se redovno pije za novogodišnji kraljevski banket već više od 400 godina.

Impresivna Sala vitezova, sa kraljevskim tronovima, ukrašenim kljovama narvala i tri srebrna lava čuvara u prirodnoj veličini, jedna je od glavnih atrakcija zamka.

Ti lavovi čuvali su posmrtni odar dosadašnjih kraljeva, poslednji put pre 50 godina, kada je umro Frederik IX, otac sadašnje kraljice Margrete II.

U zasebnim sobama izloženi su i vredni primerci servisa za ručavanje umetničke izrade. Tu je čuvena danska Flora danika, ali i jedna od najimpresivnijih kolekcija venecijanskog stakla na svetu.

Ovde ćete saznati i intrigantnu priču o skandalu kraljice Karoline Matilde, princeze od Velsa i sestre britanskog kralja Džordža III, koju su kao 15-godišnjakinju udali za dve godine starijeg mentalno obolelog, emotivno hladnog i, kako se šuškalo, homoseksualno orijentisanog kralja Kristijana VII. Temperamentna kraljica se upustila u fatalnu ljubavnu vezu sa kraljevim lekarom Johanom Fridrihom Štruenzeom.

Kada je kralj postao potpuno nesposoban, Štruenze je, uz kraljičinu pomoć, u potpunosti preuzeo rukovođenje državom pune dve godine, pre nego što je uhapšen i pogubljen, a kraljica sudski razvedena i proterana iz zemlje. Svu krivicu je preuzela na sebe, u pokušaju da spase život ljubavi svog života.

Umrla je iznenada u 24. godini od šarlaha, nikada više ne videvši svoju decu, prestolonaslednika Frederika i ćerkicu Luizu Augustu, koja nije mnogo ličila na danskog kralja, ali jeste na njegovog pogubljenog lekara.

Kada se spustite u trezor Rozenborg zamka, u kojem su izložene krune, mačevi, nakit i drago kamenje, vodite računa da vas oduševljenje onim što vidite ne ponese toliko da preglasno komentarišete. Buka bi mogla da aktivira sofisticirani bezbednosni sistem i alarme, pa ćete se naći zaključani sa svojim saputnicima u podrumu zamka dok čuvari ne provere da li je sve u redu.

Verujte, nije samo prazno upozorenje, često se dešava.

Za ljubitelje dragog kamenja ove odaje su pravi praznik za oči, ne znate gde pre da pogledate. Tu je bogata kolekcija ukrasa i predmeta od izrezbarene slonove kosti, fantastično očuvan mač Kristijana III iz 1551. godine, te kruna Kristijana IV.

Svi danski kraljevi, od Kristijana V do Kristijana VIII, bili su krunisani dva kilograma teškom krunom apsolutne monarhije, od čistog zlata, optočenom safirima i dijamantima.

A kao šlag na torti, ovde se nalazi i kolekcija kraljevskih dragulja, koje je kraljica Sofija Magdalena testamentom iz 1746. zauvek zaveštala kruni.

Reč je o četiri seta nakita od smaragda, rubina, bisera i dijamanata, koje sme da nosi samo aktuelna kraljica Margrete i ne sme da ih iznosi sa danske teritorije. Ogrlice, tijare i minđuše ona koristi nekoliko puta godišnje, između ostalog i za tradicionalni novogodišnji banket.

Posebno se kvalitetom kamenja i izrade ističe smaragdni set, jedan od najlepših i najreprezentativnijih u svetu.

Impresivne tapiserije krase prostorije zamka, a na njima najčešće motivi iz bitaka koje su Danci vodili protiv Šveđana. I u kojima su pobedili. "Ono jednom", rekli bi zlobnici iz sada bratske im države.

Zanimljivo je da Danska i Švedska drže rekord kao zemlje koje su međusobno vodile najviše ratova od svih. Neki istoričari su ih čak pobrojali oko 30. Ali činjenica je da se tokom tog viševekovnog "bratskog animoziteta", danske pobede mogu pobrojati na prste jedne ruke.

I danas ovi susedi često zbijaju šale jedni na račun drugih. Ali već više od dvesta godina ne ratuju. Zadirkuju se, ali se poštuju i pomažu. I redovno jedni drugima daju bodove na Eurosongu.

Pitam se hoće li i Balkan jednog dana doživeti takvu sudbinu.