Upoznajte Lund – grad Bergmanovih „Divljih jagoda“

Koliko god malo vremena da imate na raspolaganju, Lund je gradić koji vredi posetiti.

Na manje je od pola sata udaljenosti od Malmea i na oko sat vožnje od danske prestonice, Kopenhagena, preko čuvenog Eresund mosta, koji spaja dve države i dva grada. Vozovi saobraćaju svaki čas i šteta je ne videti i Lund, ako vas put nanese u ovaj deo severa Evrope.

U srednjem veku u Lundu je bilo sedište nadbiskupije koja je vladala svim nordijskim zemljama, a ta ogromna verska moć oličena je u velelepnoj katedrali, započetoj u 11. veku, koja već stolećima krasi grad i najreprezentativniji je primerak romaničke arhitekture u celoj Skandinaviji. Trenutno se renovira, pa nažalost nije moguće uživati u potpunosti u svoj raskoši njene arhitektonske lepote.

Pobrinite se da budete u crkvi u podne, jer tada se oglašava njen čuveni astronomski sat, koji datira iz 1440. godine.

Lokalne legende o džinu Finu, koji je navodno pomogao svetom Lavrentiju da sazida crkvu i koji je, zajedno sa svojom ženom ostao okamenjen u stubovima kripte katedrale, golicaju maštu znatiželjnika, ali i nemaju mnogo hronološke utemeljenosti (sveti Lavrentije je živeo u 3. veku), i samo su još jedna u nizu sličnih priča iz folklorne tradicije skandinavskih naroda.

Lund je miran i tih grad u kojem ćete malo viđati automobile, ali ćete bicikle sretati na svakom koraku. Ceo centar grada je jedna velika pešačka zona.

Poznat je po svom univerzitetu, osnovanom 1666. godine, veoma priznatom u svetu, sa značajnom reputacijom naročito u medicinskim istraživanjima.

Impresivna glavna zgrada univerziteta iz druge polovine devetnaestog veka, poput belog spomenika, simbolizuje tradiciju i moć znanja.

I ta radna atmosfera se nekako oseća na svakom koraku.

Ovde žive hiljade studenata, ne samo iz Švedske, nego i iz mnogih drugih krajeva sveta. Zato je grad prava mala multijezička i multikulturna oaza.

Možda baš zato, ovde su usvojene i čuvene OEBS-ove Preporuke iz Lunda o učešću nacionalnih manjina u javnom životu, koje definišu i čuvaju multietnički i višejezički karakter Starog kontinenta.

Lund je jedan od najstarijih gradova u Švedskoj, a osnovao ga je 990. godine danski kralj Sven Rašljobradi, sin čuvenog vikinškog kralja ujedinitelja Haralda Plavozubog (Bluetooth) po kome je i moderna bežična tehnologija prenosa podataka dobila ime. Srednjovekovni karakter grada očuvan je do današnjih dana i prisutan svuda dok šetate kaldrmisanim gradskim jezgrom.

Botanička bašta je prava egzotična oaza u centru grada, na osam hektara, sa više od 7000 primeraka flore iz svih krajeva sveta koje rastu na otvorenom u parku i mnogobrojnim staklenicima, koji imitiraju prirodne uslove devet različitih klimatskih zona. Bašta u naučne svrhe, u sklopu univerziteta, postoji još od 1690. godine, ali je na sadašnju lokaciju premeštena u drugoj polovini osamnaestog veka.

Lund je i grad brojnih muzeja. Istorijski arheološki muzej je drugi po veličini i značaju u Švedskoj, a veoma je zanimljiv i tematski jedinstven u svetu Muzej umetničkih skica i modela, koji daje uvid u stvaralački proces rada mnogih svetski priznatih umetnika.

Kada se ogladni od šetnje, vredi posetiti živopisnu Saluhalen zatvorenu pijacu, koja postoji od 1909. godine i pravi je raj za sladokusce sa svojim štandovima prepunim gastronomskih specijaliteta i restorančićima u kojima može da se u njima uživa, ili samo pojede nešto s nogu „na brzaka“.

I na kraju dođosmo i do Bergmana. Istini za volju, podsetila sam se da je jedan od najvećih reditelja u istoriji kinematografije snimao deo svog remek-dela Divlje jagode ovde u Lundu, tek kad sam iz njega već otišla. Setna i emotivna rekapitulacija života ostarelog bakteriologa, koji iz Stokholma putuje za Lund gde je doktorirao 50 godina ranije, film je koji svakako zavređuje da se pogleda opet. Makar i vas na to inspirisalo tek nekoliko sati provedenih u Lundu jednog oblačnog i hladnog novembarskog dana.