U Sedertelju, rodnom mestu Bjerna Borga, postoji parče srpske zemlje

Udaljen samo tridesetak kilometara od Stokholma, kao naseljeno mesto, Sedertelje (mada mnogi naši ljudi originalni naziv Södertälje izgovaraju kao Sodertelje, a istina mora biti da je negde na pola, teško izgovorljiva između „e“ i „o“) postoji, beleži se, od praistorije.

46840479 Sedertelje, nekada grad, sada predgrađe Stokholma

Kao mali grad, pak, na obali jezera Melaren, trećeg po veličini u toj skandinavskoj zemlji ostrva i jezera, koje je kanalom spojeno sa Baltičkim morem, traje sve do druge polovine 20. veka. Vlasti Stokholma tada odlučuju da rasterete prestonicu od naglog naseljavanja ljudi koji su dolazili u potrazi za boljom zaradom, u velikoj meri i iz nekadašnje Jugoslavije, i zato planski niče više gradova – predgrađa. Ranije naseljen isključivo etničkim Šveđanima, Sedertelje tako postaje grad sa najvećim udelom ne-švedskog stanovništva u toj zemlji, pa od oko sto hiljada stanovnika danas, prema nekim podacima, gotovo polovinu čine stranci sa svih strana sveta.

Srba ima, kažu, oko hiljadu, a državljana Srbije i onih iz  bivše Jugoslavije još više. Posla ima za sve, posebno s obzirom na to da je Sedertelje veliki industrijski centar i sedište svetski poznatih kompanija „Skanija“ i „Astra Zeneka“.

Bregovito gradsko područje, raskošne i čuvane prirode sa gradskim šumama koje dele i zašuškavaju naselja i zbog kojih se osećate zagrljeni zelenilom i okupani čistim vazduhom, uz mnoštvo vodenih površina, koje su ekonomski i saobraćajno praktične, ali koje daju i obilje ogledala gradskim zdanjima, Sedertelje je – ne možemo to izostaviti – širom sveta poznato i kao rodni grad jednog od najslavnijih tenisera svih vremena, Bjerna Borga.

46840497

Od hiljadu Srba, stanovnika Sederteljea, čak 650 su članovi Srpskog kulturnog udruženja „Sveti Georgije“. Iako mnogi među njima slušaju Radio Beograd i gledaju RTS, jedan među njima je posebno predan radijski slušalac. I sam nekada novinar Radio Čapljine, dopisnik Radio Sarajeva, kao i sarajevskog Oslobođenja iz Hercegovine, Aco Dragićević posebno voli i prati emisiju Kojekuda Radio Beograda 1.

Pronašavši nas preko društvenih mreža još 2019, rekao nam je da ima ideju da upravo našu ekipu dovede u Švedsku i Sedertelje da bismo snimile reportažu o slozi i uspešnom radu Udruženja „Sveti Georgije“. Ni više od dve godine odlaganja zbog pandemije kovida 19, nisu sprečile Aca Dragićevića da realizuje svoju ideju, pa smo zato razmakle malo granice emisije Kojekuda, koja u špici i podnaslovu ima još četiri reči – „po Srbiji, o Srbiji“ – i početkom maja otputovale za Švedsku.

46840430 Elizabeta Arsenović, Aco Dragićević i Mirjana Nikić

Na aerodroma Skavsta, jednom od tri u Stokholmu, dočekao nas je predsednik udruženja, mladi Petar Knežević, uspešni mali preduzetnik. Ljubaznost, gostoprimljivost, elokventnost i kultura u razgovoru sa Petrom zapljusnuli su nas još u putu do Sederteljea. Kaže da, s obzirom da se tek pre nekoliko godina pridružio udruženju, nije očekivao da će tako brzo postati njegov predsednik, ali da ga je privukao, potom i obavezao, složan i dobar rad u njemu.

„Udruženje postoji od 1969. kao jedno od tada mnogih jugoslovenskih. Ali, početkom devedestetih godina prošlog veka, zbog rata i raspada države, ono postaje srpsko i 1991. dobija naziv 'Sveti Georgije'. Po brojnosti članova, sada je među prva tri u odnosu na ostala slična srpska udruženja kojih Švedskoj ima više od trideset. Sa svima dobro sarađujemo“, objašnjava Petar.

Vozeći se autoputem kroz prelepe prizore švedske prirode, ubrzo smo stigli u Sedertelje i u kuću našeg drugog domaćina, koji je otvorio vrata svoga doma za naš smeštaj, Dragana Labana, koji je na sever Evrope dopremio i jedan šporet „smederevac“, hlebnu peć, a od pre dve godine član domaćinstva je i šarplaninac Šarpi. Tu su i Aco Dragićević, Anđelko... razgovor teče kao da se znamo oduvek, uz hranu i piće, šalu i dogovor za naredna tri dana našeg boravka.

46840378 Mirjana Nikić, Elizabeta Arsenović, Milica Radaković, Petar Knežević i Dragan Laban

A sutradan je bio Đurđevdan, slava Udruženja „Sveti Georgije“ koja je obeležena svečano, uz sveštenika, sečenje kolača, ručak i druženje u Srpskoj kući, sedištu udruženja. Na velikom placu od 850 kvadratih metara, smestilo se drveno zdanje, nekada kindergarten, na čijoj smo terasi, po lepom i izuzetno toplom vremenu za maj u Švedskoj, razgovarale sa članovima predsedništva po završetku svečanosti. Petru i Draganu, pridružile su se i Milica, Vesna, Marija, kasnije Stefan, omladinac i član jednog od četiri folklorna ansambla...

„Udruženja nama ovde mnogo znače, jer mi osim naših stanova i kuća nemamo ništa drugo naše“, rekao je Petar Knežević odgovarajući na pitanje koliki je zančaj takvog okupljanja naših ljudi u inostranstvu.

„Najvažnija nam je folklorna sekcija koja okuplja 80 članova u četiri ansambla – najmlađi do osam godina, stariji do 14, omladinaci i folklorno-pevačka grupa veteranki. Nastupaju redovno na smotrama i festivalima u Švedskoj, a prošle godine jedna grupa bila je i na međunarodnom festivalu u Ivanjici. Folklor je jako popularan i među decom i kod njihovih roditelja koji ih podstiču, jer je to način da ostanu u kontaktu sa našom kulturom i tradicijom, a na prvom mestu da deca, družeći se, ne zaborave maternji jezik. Koliko im je to važno i koliko vole, govori i to da se probe sada održavaju svakog dana, a zaposlili smo i umetničkog rukovodioca sa više od dvadeset godina iskustva Igora Bokšana, koji je namenski zbog toga doveden iz Srbije“, dodaje Knežević.

46840547 Srpska kuća u Sedertelju

Srpska kuća, sedište Srpskog kulturnog udruženja „Sveti Georgije“ u Sederteljeu, koja ima oko 150 kvadratnih metara i koja im, kažu, počesto bude mala s obzirom na interesovanje članova za aktivnosti i događaje, nalazi se na – srpskoj zemlji. Kako su nam ispričali naši domaćini, udruženje je otkupilo plac na kome se kuća nalazi i po tome je jedinstveno u Švedskoj.

Dragan Laban, član Predsedništva, kaže da je 2014, kada je jedna mlađa generacija došla na upravljačka mesta u udruženju, bilo odlučeno da se otkupi zemlja za generacije koje dolaze, da bi, kako kaže, „imali nešto svoje, da ne bi jednog dana došao neko iz opštine i samo rekao da moraju da se isele odavde. Za to nisu bila dovoljna sredstva koja je klub imao, pa su zato nekoliki privatnici koji su članovi, ali i mnogi drugi, izdvojili koliko je ko mogao. Za godinu dana smo prikupili oko tri miliona švedskih kruna ili 300 hiljada evra. S obzirom da je i zgrada stara, iz 1967. godine, 2019, kada je udruženje obeležavalo 50 godina postojanja, uložili smo novac i u njenu kompletnu rekonstrukciju. Sami smo radili– nismo išli kući preko leta, ostali smo, ogolili sve do zidova, sve promenili i obnovili“.

U udruženju, koje opština Sedertelje poput svih ostalih sličnih udruženja iseljenika iz celog sveta pomaže simboličnim iznosom novca, svi su volonteri, osim umetničkog rukovodioca folklora.

46840580 Udruženje „Sveti Đorđe“

Osim proba folklora i okupljanja naših ljudi, Srpska kuća je mesto u kom se izvode pozorišne večeri, organizuju književni i muzički događaji, različite proslave i skupovi. Tu je i kuhinja, ali i posebna mala zgrada u dvorištu u koju se smestio još jedan „smederevac“ koji je, kao i onaj prvi pomenuti, prevalio 2.800 kilometara od Srbije do Skandinavije.

„Ja na ovu kuću gledam kao na svoju, ništa mi ovo nije manje moja kuća od one koju sam sagradio za sebe i porodicu. A i sve ljude koji se ovde okupljaju gledam kao članove svoje porodice“, kaže Dragan Laban. „I svi su uvideli, koji dolaze ovde, da oni koji vode udruženje nemaju nikakve lične interese“.

Zato se atmosfera srdačnosti, prijateljstva, poštovanja, poverenja i sloge oseti čim se kroči u Srpsku kuću i dok se upoznaju neki od članova Udruženja „Sveti Georgije“. Sve važne odluke mora jednoglasno da donese predsedništvo od trinaest članova ili se odustaje od predloga ili ideje.

46840419 Jelen kao kućni ljubimac

„Doduše“, napominje Dragan Laban, „još nije bilo da ko god od tih 13 članova nešto predloži, a da nismo svi – za“. „Možda je ključno za to što smo svi različiti“, dodaje Petar Knežević, predsednik udruženja. „Iz različitih smo delova bivše države, različitih zanimanja, različitih godina....“.

Milica Radaković potvrđuje da je reč o skupu različitih, ali dobrih ljudi koji uče da prihvataju te različitosti i da donose zajedničke odluke. Dobri su odnosi i sa domicilnim stanovništvom, sa Šveđanima, ali, kaže Milica, lako je biti dobar sa drugima kada imaš izgrađen sopstveni identitet.

„Onda lako prihvatamo i mi njih i oni nas. I baš skoro je došla jedna devojka, Šveđanka, koja je želela da se pridruži našoj folklornoj grupi. Lepo se snalazi“, navodi Milica. „Možda među njima nemamo prijatelje na način kako mi u Srbiji shvatamo prijateljstvo, ali kroz svakodnevnu upućenost na njih mogu da kažem da su Šveđani jednostavan i dobar narod“, kaže Petar Knežević.

I kako se svaki razgovor na ovakve teme završava pričom o planovima, tako smo i mi naš razgovor sa domaćinima u Srpskoj kući tako priveli kraju.

„Hvala Bogu da nam je ova kuća postala tesna“, ističe Dragan Laban. „Nedavno smo imali sastanak sa opštinskim vlastima, jer želimo da dokupimo još zemlje da bismo mogli da napravimo veći objekat. Onda bi zgrada mogla biti i od četristo kvadratnih metara što bi zadovoljilo naše narastajuće potrebe za prostorom. Očekujemo odgovor od njih, možda smo im i malo dosadni, ali mi to moramo da uradimo“, kaže kroz osmeh Dragan Laban.

46840524

„Ja upravo klub, odnosno udruženje, vidim kao mesto za održanje istorije, tradicije i kulture što, nažalost, polako odlazi u zaborav. Imamo mi i crkvu, i ambasadu, ali za kontunuitet, za neko svakodnevno druženje, ovakva mesta su idealno rešenje. I za starije, a posebno za decu koja, iako sva govore srpski, ipak odrastaju u okruženju švedskog jezika“, zaključuje Petar Knežević.

Bile smo u prilici da sledećeg dana uživamo u nastupu svih folklornih amsambala Srpskog kulturnog udruženja „Sveti Georgije“, od „pačića“ do veteranki, da na potpuno drugačiji način doživimo dobro poznate tradicionalne igre i pesme, da osetimo koliko je to svima njima važno, da čujemo pohvalne reči ambasadora Srbije u Švedskoj Dragana Momčilovića o uzornom radu i slozi Srpskog kulturnog udruženja „Sveti Georgije“.

Čak je i šetnja pred odlazak kući po ulicama vetrovito-britke severne Venecije, kako još zovu Stokholm, ostala donekle u senci topline kojom su nas obasuli naši... gore... daleko... A ipak – blizu.