Šest stvari koje treba da znate pre nego što krenete ka Zagajičkim brdima

Reših pre nekoliko dana da obiđem malo poznata, ali sve popularnija Zagajička brda. Na putu do tamo srećem još nekoliko ljudi i kroz razgovor sa njima saznajem da su za tu lokaciju saznali kroz emisiju SAT Mladena Alvirovića.

On je put prešao "lend rover defenderom" (blago njemu!), a ja "običnim" automobilom. Baš zbog toga što sam putovala "običnim" kolima, bila je to poprilično napeta i uzbudljiva avantura. Na kraju se isplatilo jer su Zagajička brda nesvakidašnje mesto, koja izgleda kao da niste u Srbiji.

Pre nego što se i vi uputite u avanturu kroz Deliblatsku peščaru do Brda, trebalo bi da znate nekoliko stvari:

Nemojte direktno kroz Peščaru, bolje malo kružite

Ako ka Zagajičkim brdima krećete iz Beograda, Vojvodine, zapadne Srbije, idite putem koji vodi preko Pančeva i Alibunara do sela Izbište. Nemojte ići putem Pančevo–Kovin–Deliblato jer put vodi kroz Deliblatsku peščaru i jako je loš, pun rupa i neodržavan. Jeste tuda kraće, ali nebezbedno, osim ako imate baš dobar džip.

Ako dolazite iz Šumadije, istočne i južne Srbije, put će vas verovatno voditi ka Kovinu i Deliblatu. Do Kovina možete, ali bolje je da dalje nastavite ka istoku, odnosno ka Beloj Crkvi, preko sela Straža i Parta do Izbišta. Put je dobar i kvalitetan, a predeli potpuno netipični za Banat.

Pređite deo puta peške ako nećete da upropastite auto

Kad stignete do sela Izbište, put će vas dalje voditi do atarskih puteva, kojima se stiže do Zagajičkih brda. Navigacija mi je pokazala da tuda može autom. Tu stanite! Parkirajte automobil pored puta ili pored neke njive i nastavite peške.

To je njivski put, nije prilagođen za automobile, ima rupa i peskovit je. Ako želite da vam auto ostane čist i čitav, a da vidite prelepe predele, uputite se pešaka kako navigacija pokazuje. Trebaće vam oko sat vremena da dođete do vrha brda, šetnja nije naporna, a usput ćete imati lep pogled na vetropark kod Vršca, Vršačke planine, njive.

Ne krećite bez vode i nekog laganog obroka

Budite pametniji od mene i ponesite vodu! Deliblatska peščara je pustinja, koja je pošumljena pre dva veka po nalogu Marije Terezije. Nema potočića i česmi na kojima možete da se okrepite, pa bi bilo dobro da sa sobom ponesete neko osveženje za putešestvije kroz "evropsku Saharu".

Takođe, u blizini nema restorana, kioska, prodavnica, pa ako ogladnite, nećete moći da kupite hranu dok se ne vratite u najbliže naseljeno mesto. 

Obavezno se naprskajte nečim protiv komaraca

Pošto se prolazi atarskim putevima, pored sucokreta i drugih ratarskih kultura, ima dosta komaraca i drugih insekata koji zuje oko vas. Ni toga se nisam setila na vreme, pa sam se tokom pešačenja sve vreme češkala. Naprskajte se ili namažite nečim protiv komaraca da biste neometano prešli put.

Obucite laganu odeću, dobre patike i zaštitite glavu

Zaboravite sandale i "fensi" odeću ako krećete do Zagajičkih brda. Hoda se po pesku, koji uvek nađe put da se zavuče u obuću. Pošto usput nema drveta ispod kog možete da se sklonite (osim ako uspete da se zavučete u neku brazdu među kukuruzima), ponesite neki kačket ili šešir da ne biste dobili sunčanicu.

Pogled i krajolik kakvog nema u Srbiji

Kad sve ovo uradite kako treba, preostaje vam samo da uživate u pogledu sa Zagajičkih brda, najviše tačke Deliblatske peščare. Na brdu je postavljen spomenik, poput obeliska, a pored njega prolazi staza koja se pruža duž brda.

Predeo podseća na morsko dno zbog talasa koje su davno napravile peščane dine. Upravo zbog tog peska, trava nikada ne može mnogo da poraste, pa izgleda kao da je sveže pokošena. Dominira stepska vegetacija, sa ponekim drvetom.

Sa jedne strane pogled seže do Vršačkih planina, Južnih Karpata i samog grada Vršca, oko kog su prostrane njive, u ovom periodu prošarane žutim cvetovima suncokreta, i moderne vetrenjače. Sa druge strane, nazire se Dunav i počeci Šumadije. Vredi za malo muke.