Nekada kraljevska destinacija i danas je oaza zdravlja – Ribarska Banja

U toplim vodama sa padina Velikog Jastrepca i svežini planinskog vazduha telo su krepili Rimljani, turski osvajači i srpski vladari, među njima i knez Lazar. U zagrljaju stoletnih šuma, skrivena od pogleda, Ribarska banja je i danas oaza zdravlja.

„Meni ova banja znači život, u stvari korak. Ona me je podigla na noge. I dolazim svake godine", rekla je Ljiljana Zirojević iz Beograda.

Sa željom da im svi gosti budu korisnici velnes i spa centra, a među njima što manje pacijenata, prevenciji se poklanja posebna pažnja. Otvaranjem Sportsko-rekreativnog centra „Samar“ ponuda je znatno obogaćena.

„Pored mini akva-parka sa tri bazena nudimo i sadržaje sportskog tipa, mogućnost iznajmljivanja bicikli za brdski biciklizam, teren za odbojku na pesku, teren za veliki tenis, nudimo i noćna kupanja, ali i bogato kulturno leto sa sadržajima u trajanju od šest meseci“, kaže dr Dušan Šokorac, direktor Specijalne bolnice Ribarska banja.

Raznovrsni sadržaji za aktivni odmor, dobar smeštaj i usluga, magnet su za goste. U samoj banji leti mesta gotovo da nema.

„Cena noćenja u privatnom smeštaju iznosi od 600 do 1.200 dinara i zahvaljujući vaučerima, broj ljudi se u Ribarskoj banji udvostručio“, Damjan Petrović iz „Ribarskih konaka“.

Ovde su rado boravili i vladari dve poslednje srpske dinastije, što je banji donelo epitet kraljevske.

Spomenici knjazu Milošu Obrenoviću i kralju Petru Prvom Karađorđeviću, velikom banjskom dobrotvoru i najvernijem posetiocu među krunisanim glavama, nezaobilazna su turistička atrakcija.

Kilometri staza za šetače 

Uz šetnje stazama zdravlja, branje šumskih plodova i lekovitog bilja, živopisna okolina brzo se upozna.

„Planina je puna lisičarki i vrganja, a i divljih životinja. Nisu retkost srna, divlja svinja, zečevi, lisica, a i zimi dosta imamo i vuka“, izjavio je Marko Lazić, predsednik lovačke sekcije Ribare.

Do etno-sela Srndalje, dva kilometra od banje, turističkim vozićem brzo se stiže. Dvadesetak kategorisanih ležajeva, dva ribnjaka i restoran vodenica njihov su adut.

„Imamo tu staze za šetanje pored reke, ove srndaljske, koja je bogata pastrmkom i imamo sad urađen planinski put koji je sad urađen, nekih 15, 20 kilometara uređenih staza da gosti prošetaju“, kaže Vlada Živković iz Srdalja.

A posle toga se, kažu, najslađe jede.

„Jagnjetina ispod sača se sprema oko dva i po tri sata, a kupus iz grneta dvanaest sati se krčka. Polako radimo, na tenane, da svi budu zadovoljni, da sve bude ukusno“, rekao je Darko Anđelković, kuvar iz etno-vodenice „Srndalje“.

Deo mirisa i ukusa koji gode čulima, gosti ponesu poput suvenira. Za nezaborav im ostaju i izleti do obližnjih svetinja - Sv. Romana i Pokrova presvete Bogorodice, čuvara kulturne baštine u srcu male srpske Svete Gore.