Da li će Srbija ostati bez bukovih šuma - imamo li plan za ugrožene vrste naše planete

Kada se govori o klimatskim pormenama, najviše pažnje se posvećuje njihovom uticaju na čoveka, njegovom kvalitetu života, uticaju na imovinu i privredu. Zbog klimatskih promena, mnogobrojne biljne i životinjske vrste ne mogu dovoljno brzo da se priviknu na novonastale okolnosti.

"Često zaboravljamo da nismo jedini stanovnici ove planete, i da nagle klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima imaju posledice na sva živa bića na Zemlji. Beli medvedi kojima nestaje stanište zbog topljenja Arktika, jedan su od dobro poznatih simbola klimatskih promena.

„U Republici Srbiji teško je izdvojiti one koje su najugroženije, ali postoji crvena knjiga u kojoj se nalaze sve ugrožene vrste. Najugroženije su vrste koje nemaju gde da pobegnu od posledica klimatskih promena. Uočeno je da se određene biljne i životinjske vrste pomeraju ka severu ili na veće nadmorske visine", rekao je biolog Tomica Mišljenović, Botanička bašta „Jevremovac".

Ističe da se rade mnoga istraživanja na okeanima i procene su da ako se temperatura podigne za jedan i više stepeni, korali mogu da nestanu. Takođe nestaju i staništa nekih vrsta životinja. Tope se lednici, a podaci govore da beli medvedi moraju u potragu za hranu dužim putem.

„Potrebne su koordinirane aktivnosti i globalna koordinacija u efektima borbe protiv klimatskih promena. Imaćemo sve više suša, požara, sezonska raspodela padavina je drugačija. U narednim decenijama u Srbiji možemo ostati bez bukovih šuma", zaključio je Mišljenović.

Svi podjednako snosimo odgovornost za ovakvo stanje naše planete. Mi drugu planetu osim ove nemamo, a ovu koju imamo, valja nam čuvati.