Potrebno više novca da se zaustavi „rasipnički manir" prema prirodi

Da bismo se zaštitili od pretnji koje donose klimatske promene i gubitka prirodnih resursa, investicije u upravljanje svetskim ekosistemima treba da dostignu 384 milijarde dolara godišnje do 2025, objavljeno je iz Organizacije za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija.

Потребно више новца да се заустави „расипнички манир" према природи

Iznos koji je naveden u Izveštaju, je više nego dvostruko veći od aktuelnog nivoa ulaganja.
Sledeće nedelje, na Samitu o biodiverzitetu u Montrealu, delegati iz brojnih država će pokušati da postignu dogovore o zaštiti prirode i divljih životinja od daljih gubitaka i degradacije flore i faune, kao i staništa.

Na Samitu će biti predstavljena i nova računica iz Izveštaja Organizacije za zaštitu životne sredine UN.

Trenutno se godišnje troši 154 milijarde dolara, i taj novac odlazi na akcije zaštite i bolje upravljanje vodama, zemljištem i vazduhom, na programe zaštite divljih životinja, navodi se u izveštaju Programa UN za životnu sredinu (UNEP).

„Ako želimo da se pozabavimo trostrukom krizom degradacije - zemljišta, klime i prirode, onda će sredstva morati da se povećaju nekoliko puta", rekao je Ivo Mulder, šef UNEP-ove jedinice za finansiranje problema uzrokovanih promenama klime.

Mulder je naveo da „oko 50 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) zavisi od zdravih ekosistema, koji su i funkcionalni, te ovo ne bi trebalo da bude preveliki teret, uprkos tome što su u toku krize poput inflacije i dešavanja u Ukrajini".

U izveštaju se naglašava da vlade država troše stotine milijardi na potencijalno štetne subvencije za ribarstvo, poljoprivredu i sektor fosilnih goriva.

Više od 100 država obavezalo se prošle godine sporazumom potpisanim u kineskom gradu Kunmingu da se angažuju na zaštiti biodiverziteta, ali nije postignut dogovor o pitanjima kao što je finansiranje prevencije „rasipničkog" manira u trošenju resursa u siromašnijim zemljama.

Predstojeći sastanak trebalo je da se održi u Kunmingu, ali je mesto održavanja promenjeno zbog kineske politike prevencije kovida. Kina će ostati predsedavajuća država samita.

Svetski lideri su poslednji put potpisali sporazum o biodiverzitetu u Aičiju, u Japanu, 2010. godine, ali nijedan od ciljeva koje su postavili, kako bi se ublažili i usporili gubici u ekostistemimam do 2020. godine, nije ostvaren u potpunosti.

Inače, akteri iz privatnog sektora učestvuju sa tek 17 procenata u finansiranju „zelenih" programa uprkos njihovoj posvećenosti smanjenju emisija ugljen-dioksida i krčenju šuma, navodi se u Izveštaju UNEP-a.