Jedan jedini trag doveo do krabe koja nije viđena 225 godina

Pronalaženje retkih vrsta za koje se veruje da su izumrle nikada nije lako, ali kada je Pjer a Mvogo Ndongo otputovao u Sijera Leone u januaru 2021. godine da traži „izgubljene“ vrste rakova koje borave mahom na kopnu, osećaj da traži iglu u plastu sena bio je posebno jak zbog veličine „plasta sena“.

Za jednu od vrsta, Afzeliusovu krabu (Afrithelphusa afzelii), poslednji put viđenu 1796. godine, jedini trag je bio šturi opis na primerku na kojem je pisalo samo: „Sijera Leone“.

Ekspedicija koju je predvodio Mvogo Ndongo prvenstveno je tražila kopnenu krabu duginih boja iz Sijera Leonea Afrithelphusa leonensis, za koju se verovalo da je možda izumrla jer je naučnici nisu videli punih 65 godina.

Ova vrsta raka našla se na listi dobrotvorne organizacije za divlje životinje Re:wild „25 najtraženijih izgubljenih vrsta“.

Mvogo Ndongo se nadao – ali nikada nije očekivao – da će pronaći i Afzelijusovu krabu.

Obe vrste su rakovi koji žive na kopnu i žive u jazbinama u prašumama.

„Većina slatkovodnih rakova u Africi živi u rekama, potocima i jezerima“, navodi Mvogo Ndongo, predavač na Institutu za ribarstvo i vodene nauke na Univerzitetu Duala u Kamerunu.

„Vrste od interesa pripadaju jedinstvenoj afrotropskoj porodici koja uključuje članove koji mogu da udišu vazduh, što im je omogućilo da osvoje staništa u prašumi, često daleko od stalnih izvora vode. One su šarenije u poređenju sa rođacima koji žive u rekama i mogu da se penju na drveće, žive u pukotinama stena, kopaju močvarne površine ili prave rupe u šumskom tlu“, objašnjava Mvogo Ndongo.

Sijera Leone, Gvineja i Liberija su jedine zemlje u Africi u kojima se ovi rakovi nalaze, a poznato je samo pet vrsta.

Tokom tri nedelje, radeći zajedno sa lokalnim stanovništvom u severnim, južnim i jugoistočnim provincijama Sijera Leonea, Mvogo Ndongo naišao je samo na lažne tragove.

Kraba koja se krila 225 godina 

Mnoga naučna otkrića (i ponovna otkrića) potpomognuta rigoroznim, opsežnim beleškama drugih naučnika koji su na željene terene dolazili ranije, to ovde nije bio slučaj.

„Kraba Afrithelphusa afzelii nije viđena 225 godina i bukvalno jedina informacija o tome gde je treba tražiti nalazila se u kratkom opisu primerka i činila su ga dve reči – Sijera Leone, što je zaista neprecizno definisana lokacija“, istakao je Mvogo Ndongo.

Prema njegovim rečima, tim je zaključio da je kraba morala biti pronađena na maloj udaljenosti od Fritauna, pa smo istraživanja i započeli u obližnjoj šumi.

Istraživači su se raspitivali kod lokalnog stanovništva da li su videli rakove koji žive na kopnu daleko od reka i potoka sve dok nisu naišli na nekoga ko bi mogao da pomogne.

„Imali smo sreće – jedan čovek nas je odveo na svoju farmu na ivici šume gde je, nakon intenzivne potrage, vrsta ponovo otkrivena“, ispričao je Mvogo Ndongo. 

Dan nakon što su pronašli Afzeliusovu krabu, Mvogo Ndongo i njegove kolege zaputili su se u šume planine Glava šećera, južno od Fritauna. Kako je vreme za ekspediciju isticalo i zatvaranje zbog koronavirusa se primicalo, pretraživali su oblast oko jezera Guma, na osnovu saveta lokalnog stanovništva.

Duboko u šumi, konačno je pronašao šarenu krabu iz Sijera Leonea. Rakovi su živeli u jazbinama toliko dubokim da su Mvogo Ndongo i njegov tim morali pažljivo da ih iskopaju pomoću krampova i mačeta.

Kada su sa rakova očistili zemlju otkrili su šarene krabe – prve žive primerke Afrithelphusa leonensis viđene od 1955. godine.

Tek što su pronađene, a već su na ivici izumiranja  

Pored ponovo otkrivene šarene krabe iz Sijera Leonea i Afzeliusove krabe, pronađene su i dve nove vrste slatkovodnih rakova.

Staništa ovih vrsta rakova ugrožena su uništavanjem šuma zbog potreba stanovništva ove zapadnoafričke države za poljoprivrednim parcelama i za ogrev.

„Ova otkrića su gorko-slatka jer je radost otkrivanja izgubljenih vrsta pomešana sa spoznajom da su, iako nisu izumrle, na ivici izumiranja i da će biti potrebne hitne intervencije u očuvanju da bi se ove vrste zaštitile na duži rok“, kaže Nil Kamberlidž, profesor na Odseku za biologiju Univerziteta Severni Mičigen, koji je sarađivao sa Mvogom Ndongom tokom ekspedicije.

Sada kada naučnici znaju da su rakovi tamo, polažemo nade u to da mogu biti zaštićeni.

„Novi podaci dobijeni od ekspedicije omogućiće nam da ponovo procenimo status crvene liste svake od ovih vrsta koje će verovatno biti kritično ugrožene, odnosno blizu izumiranja“, kaže Kamberlidž.

Sledeći korak, kako navodi, je osmišljavanje akcionog plana za svaku vrstu i sprovođenje zaštitnih mera na terenu sa nadležnima u Sijera Leoneu kako bi se ove vrste spasile od izumiranja.