Tinejdžerka u misiji zaštite ajkula – one su morski labradori

Šesnaestogodišnja Australijanka nije očekivala da će sresti ajkulu dok je ronila pored obale Saut vest rok, u blizini svoje kuće u Port Mekvriju, primorskom gradu severno od Sidneja.

„Znam da postoji ogromna stigma oko toga koliko zastrašujuće mogu da izgledaju, ali verujte mi, garantujem vam da su one najslađe životinje ikada, Tako su poslušne i tako radoznale, da su kao morski labradori", tvrdi ova tinejdžerka.

Ajkule koje se sporo kreću, vole da žive blizu morskog dna u toplim, plitkim vodama, uglavnom su bezopasne za ljude. Ali ajkula poznata kao peščana tigrasta ajkula je pod pretnjom od izumiranja.

Populacije su se fragmentirale, staništa su izgubljena zbog zagrevanja okeana i urbanizacije, a pojačani ribolov je doveo do ogromnog pada broja jedinki, prema podacima Ujedinjenih nacija, čiji stručnjaci navode da je vrsta kritično ugrožena.

Svetionik nade

Jedna od retkih oblasti u kojoj se još uvek mogu uočiti je Fiš Rok, podvodna pećina sa živim i jedinstvenim ekosistemom, smeštena na oko 50 kilometara od Šalisinog doma.

Ronjenje u tunelu pećine dugom oko 200 metara, među ružičastim koralima i kroz vrtove morskih sunđera - pravi je nalet adrenalina", kaže Šalis.

Tu se mogu videti i tigar-ajkule, kitovi, raže, škarpine i mnoge druge morske vrste.

Lisfildova želi da proširi područje zabrane ribolova, uspostavljajući zaštićenu „zonu utočišta" od 1.500 metara kako bi ukazala na studije koje su otkrile da ove ajkule migriraju do te tačke.

U kampanji koju je pokrenula, zalaže se da se ovo područje nominuje kao Tačka nade, što je deo programa Plava misija, koji je pokrenula poznata okeanografkinja Silvija Erl i koji identifikuje određena mesta kao kritično važna za zdravlje okeana i podržava zaštitu životinjskih i biljnih vrsta kao i staništa.

„Kada ljudi razmišljaju o takozvanim tačkama nade, razmišljaju o luci u Sidneju ili Velikom koralnom grebenu... tako da je Fiš rok na toj platformi upravo tako neverovatna vest. Volim da zovem Fiš Rok svetionikom nade za ove ajkule, jer je to njihov dom... To je ključno mesto za njih, i kada ih ne bismo zaštitili, odnosno njihovo stanište - to bi bilo poražavajuće", rekla je mlada Australijanka.

Trenutno, Lisfildova sarađuje sa političarkom Kejt Firman, članom parlamenta i portparolom australijskih Zelenih u Novom Južnom Velsu, na uvođenju zone zabranjenog ribolova u toj oblasti.

Firmanova objašnjava da je Fiš rok kritično mesto za razmnožavanje ugroženih ajkula.

„Mora biti zaštićena da bi se osiguralo preživljavanje ajkule. Ponosna sam što sarađujem sa Šalis, ona je deo nove generacije, aktivista koji se zalažu za životnu sredinu i naša budućnost je mnogo svetlija kao rezultat njihove strasti i odlučnosti da spasu našu planetu i naše dragocene divlje životinje", rekla je političarka.

Aktivistkinja od 11. godine

Za nekoga ko još nije ni završio srednju školu, ovo zvuči kao impresivan podvig, ali Šalis je mnogo ranije shvatila koliko znači zdrava životna sredina.

Sa svega 11 godina, nakon što je primetila štetu koju zagađenje plastikom može da nanese morskom okruženju, započela je kampanju u kojojo je pozivala da se u njenom lokalnom području postave kante za prikupljanje plastičnog otpada što je rezultiralo vladinim grantom za zaštitu životne sredine u vrednosti od 48.000 dolara.

Tada je osnovala "Shalise's Ocean Support" koja ima za cilj da inspiriše ljude da vode računa o životnoj sredini i pokrenula veb stranicu „Škole bez plastike" koja savetuje nastavnike i učenike o načinima smanjenja otpada u školama.

Njena ogromna i ozbiljna posvećenost cilju potiče od duboke ljubavi prema okeanu koja je izrasla iz njenog iskustva tokom vožnje kajaka i ronjenja.

„Pretpostavljam da je zbog toga što sam se zaljubila u more vremenom moja strast rasla i naterala me da se zalažem za ono što zaista volim", kaže ona.