Hoćemo da recikliramo, ali da znamo da se zaista reciklira

Evropska unija je prošle godine zabranila proizvodnju i prodaju jednokratnih plastičnih proizvoda. Da je ta plastika štetna smatra i 99,7 odsto ispitanika u Srbiji, pokazalo je istraživanje Centra za unapređenje životne sredine. Zato su ekološka udruženja, recikleri i proizvođači pokrenuli inicijativu za smanjenje zagađenja plastikom – da se zabrane takozvane razgradive plastične kese i uvede depozitini sistem za ambalažu.

Građani su spremni da recikliraju, ako im se obezbede uslovi. Dve trećine ispitanika kaže da bi im glavni motiv da odvajaju otpad bio taj da znaju da se on zaista reciklira.

Pripremila Slavica Gligorović

„Građani vrlo jasno prepoznaju da postoje problemi u upravljanju otpadom, ali su oni spremni da učestvuju u tome i u separaciji i u reciklaži, očekuju od države da pre svega unapredi taj sistem reciklaže. Da ga učini dostupnijim za sve“, kaže Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine.

Na tržište se godišnje plasira 100.000 tona plastičnog ambalažnog otpada, od čega su 40.000 tona pet flaše, a 6.000 do 8.000 tona plastične kese.

„Plastika u svojoj upotrebi nama je u stvari omogućila da postanemo potrošačko društvo tako što nam je sve proizvode poznate učinila toliko jeftinim zbog svoje niske cene. Moramo da rešavamo problem plastičnog otpada primarnom selekcijom, reciklažom i spaljivanjem“, Viktor Grujić iz Udruženja plastičara Srbije, Sektor plastične industrije PKS.

Plaćanje kaucije bi rešilo sakupljanje plastičnih i staklenih flaša i limenki.

„Ono što može da ide kao cirkularna ekonomija pet, aluminijumska limenka staklo tetrapak, gde može da se reciklira, to je ono što mi kao reciklažna industrija podržavamo, široki depozit. Komunalcima se može olakšati i poboljšati, nego neko insistira na zastarelim rešenjima koja su bila pre 20 godina aktuelna u Evropi. Evropa zatvara deponije, mi tek gradimo deponije. Jel vam to logično?“, navodi Mihail Mateski iz Srpske asocijacija reciklera ambalažnog otpada.

Iako je resorno ministarstvo pre nekoliko godina najavljivalo uvođenje depozitnog sistema i zabranu jednokratne plastike, na to se i dalje čeka.

„Nije realno zabraniti jednokratnu plastiku sve dok ne postoji jasno potvrđene alternative koje su dovoljno efikasne. Imamo slučajeve i u Evropi da se zabranjuje jednokratna plastika, a onda se recimo na primeru čaša za vodu ili tople napitke koriste kartonske čaše sa premazom od plastike koje takođe ne mogu da se recikliraju“, ističe Kristina Cvejanov iz „Grin lupa“, ekspertske mreže za cirkularnu ekonomiju.

Građani, pokazuju istraživanja, podržavaju propise koji bi smanjili upotrebu plastike, oporezivanje one koja ne može da se reciklira i oštriju kaznenu politiku.