Izbeljivanje u Australiji – kako globalno zagrevanje utiče na korale

Istraživači navode da su ugroženi i koralni grebeni u Zalivu ajkula u zapadnoj Australiji.

Koralni greben Ningalu ubraja se u svetsku baštinu, a nalazi se na severozapadnoj obali Zapadne Australije. Područje obuhvata oko 705.015 hektara, na oko 1.200 kilometara severno od Perta, duž istočnog Indijskog okeana.

Pored ove oblasti deo svetske baštine je i Veliki koralni greben na istoku, koji je kao i zapadni deo bogat koralima koji su pogođeni ozbiljnim koralnim beljenjem, što dodatno zabrinjava okeanologe i ekologe koji se bave koralima.

Globalno zagrevanje, a naročito žarko leto ove godine u Australiji pokrenulo je veliki „toplotni stres” koji uništava zdravlje koralnih grebena, a posledica je izbeljivanje korala na velikim površinama njihovih staništa.

Timovi naučnika bave se novim istraživanjima i mogućim uzrocima nastalog izbeljivanja korala u tim oblastima.

Kakva je budućnost koralnih grebena?

Dva najpoznatija koralna grebena u Australiji, Ningalu na Zapadnoj obali i Veliki koralni greben na istoku, istovremeno su pogođena ozbiljnim koralnim beljenjem, fenomenom koji su stručnjaci nazvali „duboko uznemirujućim trenutkom za korale”.

Pol Gamblin, izvršni direktor australijskog konzervatorskog društva za zaštitu okeana, istakao je da će istorija zabeležiti ovaj duboko uznemirujući trenutak za korale, jer su istovremeno izbeljivanjem pogođena oba koralna grebena Australije.

Šta je koralno izbeljivanje?

Nastaje kada korali prežive takozvani stres, usled povišenih temperatura okeana, a korali tada gube svoje prirodne boje, strukturu... Kada korali uginu, grebeni se relativno brzo urušavaju.

Korali mogu da se oporave od blagog izbeljivanja, ali snažno ili dugoročno izbeljivanje je najčešće smrtonosno. Korali mogu da tolerišu kratke periode viših temperatura, ali ako te visoke temperature potraju, kao odgovor na produženi toplotni stres su koralne alge koje napuštaju korale. Bez ovih algi, koral gubi boju, bledi i postaje potpuno izbeljen.

Izbeljivanje je obično najgore kod korala koji rastu u plitkoj vodi, poput mirnih laguna. Lagune često imaju bistre vode sa visokim prodorom svetlosti i ograničenim ispiranjem vode.

Mnogi od korala koralnih grebena Australije stari su nekoliko stotina godina, i neki od njih su nekoliko puta preživeli izbeljivanje.

Izveštaji evropskih organizacija koje se bave klimatskim promenama u okviru EU, pokazuju da je temperatura mora viša u poslednje tri decenije.

„Masovno izbeljivanje korala, na teritorijama od nekoliko stotina ili čak hiljada kilometara smatra se jednim od najštetijih uticaja globalnog zagrevanja”, naveli su istraživači Nacionalne okeanske i atmosferske uprave.

„Budućnost okeanskih ekosistema i koralnih grebena širom sveta je u fokusu zaštite uključujući Veliki koralni greben, Karipsko more, Južni Atlantik, Crveno more...”, istakla je Leticija Karvalo, šefica za morske i okeanske programe UN.

Šta će se dalje događati?

U mesecima koji dolaze korali će i dalje biti lošeg zdravlja, a pretnja im mogu biti vrste puževa koji jedu korale. Neki od korala možda će preživeti, ali će se boriti sa reprodukcijom i imuno sistemom.

Pošto na južnoj hemisferi dolazi zima, okeani će početi da se hlade, pa će pretnja za zdravlje korala prestati.

Kako su istraživači naveli, ako nastavimo sa posledicama globalnog zagrevanja, događaji izbeljivanja korala na istočnoj i zapadoj obali Australije, postaće „nova normalnost”, a to bi bilo pogubno za koralne grebene, morsku biološku raznolikost, plavu ekonomiju i dobrobit stanovnika Australije.