Australijsko ostrvo čuva tajnu skrivanja bubašvaba dugu osam decenija

Bubašvaba bez krila koja jede drvo, jedinstvena je za ovo ostrvo koje je na listi svetske baštine. Za ovu vrstu bubašvaba se veruje da je izumrla pre više od 80 godina. Ostrvo Lord Haj je spektakularno mesto. Starije je od ostrva Galapagos i dom je 1.600 autohtonih vrsta beskičmenjaka, od kojih se polovina ne nalazi nigde drugde u svetu.

Istraživanje ove retke vrste bubašvabe na ostrvu Lord Haj, dobilo je neočekivani obrt kada je student Makim Adams koji se bavi evolucionom biologijom na Univerzitetu u Sidneju, baš ovu vrstu bube otkrio ispod kamena.

Profesor Nejtan Lo je predvodio istraživački tim koji ispituje populacije jedinstvene bubašvabe panesthia lata, širom arhipelaga koji se prostire duž srednje severne obale Novog Južnog Velsa.

Domaća vrsta bubašvaba je nekada bila rasprostranjena širom ostrva Lord Haj, ali se smatralo da je izumrla posle dolaska pacova na ostrvo - 1918. godine.

Istraživači su na ovom ostrvu pronašli čitave porodice bubašvaba, sve pod jednim drvetom.

Profesor Lo, vođa istraživačkog projekta istakao je da je DNK rad potvrdio važnost otkrića.

„Sekvencionisali smo njihov DNK i uporedili ga sa DNK bubašvaba iz Blekburna, i za sada izgleda da su drugačije. Verovatno su ista vrsta, ali različita populacija. Izgleda da je ova mala populacija bubašvaba opstala na ostrvu tokom nekoliko decenija", rekao je profesor Lo.

Ova retka vrsta bubašvaba je posebno ekološki važna za životnu sredinu.

„One su neverovatno važni recikleri hranljivih materija, inženjeri ekosistema kao i izvor hrane za druge vrste. Zaslužuju bolji tretman od običnih uličnih bubašvaba. Ne ulaze u kuće ljudi. Samo u šumi recikliraju drvo i stelju od lišća, da bi šuma bila zdrava", rekao je profesor Lo.

Istakao je da jedinke ove vrste živi oko osam godina i da će se proučavati njihovo stanište, ponašanje i genetika kako bi se saznalo kako je ipak uspela da preživi na ostrvu.