Gde i kako se bacaju iskorišćeni špricevi, igle, lekovi sa isteklim rokom važnosti

Većina građana Srbije u svojim domovima, u nekoj fioci, ima kutiju sa lekovima, naravno onim koje redovno koristimo, ali tu se nađu i lekovi koji nam više nisu potrebni, kao i oni kojima je istekao rok trajanja. Odgovor na pitanje šta raditi sa tim lekovima potražili smo u Apotekama „Beograd“.

Zakon i Pravilnik o upravljanju farmaceutskim otpadom stupili su na snagu 2019. godine i jasno definišu način zbrinjavanja farmaceutskog otpada naših građana.

„Ono što nije do kraja definisano i što stvara problem jesu troškovi upravljanja otpadom. Zakon kaže da je proizvođač ili uvoznik lekova dužan da plati troškove zbrinjavanja. Taj momenat jeste problem jer se ne kaže na koji način će proizvođači i uvoznici to platiti, niti kome će platiti, kako bi operateri, odnosno firme koje se bave zbrinjavanjem svoju uslugu mogle da naplate. Problem je u mehanizmu plaćanja“, rekla je za jutarnji program Radio Beograda 1, Desanka Nikolić iz Apoteka „Beograd“.

Farmaceutski otpad se uglavnom izvozi, a zatim i uništava u spalionicama u inostranstvu što je proces za koji se izdvajaju značajne sume novca.

„Sam proces odlaganja otpada za građane je jednostavan, u apotekama postoje crveni kontejneri u koje oni mogu odložiti lekove. Apoteke imaju problem zato što nemaju mogućnost lagerovanja velike količine farmaceutskog otpada. Mi moramo imati kontinuitet iznošenja tako prikupljenog otpada, a apoteke to nemaju jer operateri pitaju kome će naplatiti tu uslugu. Ne mogu je naplatiti od nas već, po slovu Zakona, od proizvođača i uvoznika lekova, i tu nastaje problem“, dodala je Nikolićeva.

Ne bacajte lekove u đubre

Medicinski otpad, igle, špricevi, ampule i ostala oprema zahteva jasno utvrđen proces uništavanja, ali trebalo bi istaći da ni lekove sa isteklim rokom trajanja ne bi trebalo bacati u đubre.

„Lekovi sadrže aktivne supstance koje kad su u većoj količini mogu biti opasne po životnu sredinu, mogu završiti u vodotocima, zagaditi zemljište i nikako ih ne treba tretirati kao komunalni otpad i na taj način odlagati“, upozorava Desanka Nikolić.

Šta raditi sa starim toplomerima i aparatima za merenje pritiska koji u sebi sadrže živu?

„Toplomeri i aparati za merenje pritiska nisu farmaceutski otpad, to su medicinska sredstva čije je puštanje u promet još 2011. godine zabranjeno. Oni se koriste samo za profesionalnu upotrebu. Apoteke ne mogu da preuzmu ta sredstva, a građani koji poseduju takve uređaje mogu da se obrate direktno operateru koji se bavi uklanjanjem otpada“, savet je Desanke Nikolić iz Apoteka „Beograd“.