Čiste vodu, prave bisere, otvaraju se nadesno i lep su suvenir

„Svi nepovoljni faktori koji se dešavaju na kopnu, prelaze i u vodene ekosisteme. Na školjke jako deluje promena vodostaja, jer su one pokretni organizmi koji se nalaze u obalnoj zoni mulja, pa ako se voda naglo povuče njihova populacija se smanjuje”, istakla je Maja Raković, biolog sa Instituta „Siniša Stanković” i osnivač Muzeja školjki u Beogradu.

Dodaje da u rekama Srbije živi 21 vrsta školjki i oko 70 vrsta puževa. Autohtone vrste školjki imaju veći stepen izdržljivosti, u odnosu na školjke koje su se doselile u reke. Tolerantnije su i na organska i na neorganska zagađenja u našim vodama.

Na koji način školjke čiste vodu i stvaraju biser

„Procesom ishrane školjke, jer se hrane procesom filtracije, u svoj organizam uvlače planktone, pa na taj način školjke čiste vodu, koja je postaje providna. Procesu pročišćavanja doprinose sunđeri, puževi i druge vrste organizama koji žive u rekama”, navela je Rakovićeva.

Školjke žive od 20 do 30 godina, ali niz antropogenih faktora, erozija, promena staništa i ljudski faktor utiču na smanjenje populacije.

„U velikim ravničarskim rekama žive različite vrste školjki. Samim procesom filtracije školjka može da unese neko zrnce peska ili strani objekat u svoje telo, pa ona prilikom rasta i formiranja svoje ljušture oblaže različite slojeve sedefa oko tog stranog tela i time stvara biser", objašnjava Rakovićeva.

Najstarija kolekcija školjki pronađena je u Pompeji. Kolekcija koja je ostala neoštećena i nakon erupcije Vezuva 79. godine pre nove ere, a objedinjuje školjke iz više vodenih površina.

„U muzeju je izloženo oko 500 vrsta školjki i puževa iz celog sveta iz različitih ekosistema. Ideja je bila da ono što učim i saznajem tokom istraživačkog rada prenesem i na širu populaciju, popularnim predavanjima”, rekla je Maja Raković.