Ako ih ne recikliramo ugrožavamo sopstveno zdravlje i životnu sredinu – opasnost iz baterija

Reciklaža baterija u Srbiji ne postoji. Postoje samo mesta gde se baterije mogu odložiti, nakon čega se izvoze. Kada se bace u smeće, završe na deponijama gde korodiraju ili procure, pa toksični materijali dospevaju u zemljište i podzemne vode. 

„Baterije su opasan otpad zato što sadrže toksične komponente koje mogu da nepovoljno utiču na životnu sredinu. Konkretno kod tradicionalnih baterija, kao što su olovni akumulatori i nikl-karbonske baterije toksične komponentne su olovo, kadmijum i živa, a kod savremenih litijum-jonskih baterija to su retki metali kao što su litijum i kobalt", rekla je dr Milica Vujković sa Fakulteta za fizičku hemiju.

Programom upravljanja otpadom u našoj zemlji od 2022. do 2031. godine, predviđeno je da se baterijski otpad sakuplja u 10.000 maloprodajnih objekata i da se stvori mreža takozvanih „reciklažnih dvorišta" po lokalnim samoupravama.

„Potrebno je shvatiti da reciklaža predstavlja moderan oblik rudarenja. Kroz reciklažu se obezbeđuje ne samo smanjenje direktnog ugrožavanja životne sredine, već se smanjuje i potreba za daljom eksploatacijom prirodnih resursa", istakao je Marko Vučenović iz Udruženja reciklera Srbije.

Reciklaža baterija je neisplativ proces. A kad nema ekonomske računice, potrebna je volja za rešavanje ovog problema.

„Kada su u pitanju otpadne baterije potrebna nam je hitna intervencija države. Ovde se može postaviti pitanje da li uopšte treba dozvoliti plasman na tržište proizvoda za koje nije rešeno pitanje njihovog zbrinjavanja nakon upotrebe. Aktuelno je pitanje električnih automobila", dodaje Vučenović.

Sa velikom potražnjom baterija ubrzava se i potrošnja minerala koji su neophodni za njihovu proizvodnju a čiji su resursi ograničeni. Zbog toga je organizovana reciklaža za sada jedino realno rešenje.