Mali Dunav – od deponije do dragulja za uživanje u prirodi

Trebalo je 17 godina da se od jedne deponije napravi veliki zeleni dragulj, na samo desetak kilometara od Beograda. Jedan profesor, nekoliko ljudi i generacije studenata Poljoprivrednog fakulteta čistili su zemljište, gradili neobične objekte, stvarali jezera i ribnjake, podizali vinograde, donosili i gajili životinje.

„Krenuli smo sa idejom da napravimo prostor za eksperimente grupe koje se bave ribolovom i primenjenom hidrologijom na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Sa tom idejom smo startovali i došli smo do naučnog, edukativnog ili obrazovnog i turističkog prostora“, navodi dr Zoran Marković, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

„Centar Mali Dunav sadrži nekih tridesetak jezera, deo makete Dunava, koji jeste inspiracija nas tvoraca ovog centra. Sastoji se i od male botaničke bašte, javnog akvarijuma, gde je izložena živa postavka dunavske vrste riba, zatim imamo dva ostrva – jedno se zove Dunavsko ostrvo, a drugo je Ostrvo evolucije, gde je simbolično prikazan nastanak života na zemlji“, dodaje profesor.

Iako se nalazi tik uz Smederevski put, mnogi ga ne primete niti znaju šta se tu nalazi.

Najviše posetilaca je iz Beograda i okoline, ali i iz drugih gradova. Uglavnom su to ekskurzije. Međutim, deca ne dolaze samo da bi se igrala već i da nešto nauče.

„Radionice su tročasovne ili, ako su zastupljena oba programa, šestočasovne. Ono što decu posebno oduševljava to je sportski ribolov, vožnja čamcem, prelazak preko visećeg mosta. Jednom rečju, sve im je interesantno i trudimo se da radionice budu interaktivne, živopisne i samim tim veoma poučne i edukativne za decu“, naglašava dr Marko Stanković, docent Poljoprivredenog fakulteta u Beogradu.

Tu su i brojne vrste riba, ptica, i najegzotičnije vrste lokvanja.

Centar radi tokom cele godine, a za posetioce je otvoren od aprila do novembra. Najposećeniji je vikendom, a svako ko ovde dođe, kažu, ima svoje omiljeno mesto.

Za odrasle je, bez dileme, to naselje praistorijskog ribara, gde mogu videti kako su izgledala naselja uz Dunav tokom tog doba. Najmlađima se, izgleda, sve dopada.

Ogledno dobro „Radmilovac“, u čijem je sastavu i Mali Dunav, ime je dobio po Radmili, supruzi industrijalca Milana Vukičevića, koji ga je 1941. godine ostavio u legat studentima Poljoprivrednog fakulteta, kako bi tu sticali praksu.

Danas ovde svi uživaju – studenti u radu, gosti u prirodi. U šali kažu da imaju samo jedan problem – kako da ubede posetioce, naročito najmlađe, da odu kući.