Šta donosi vodonična strategija Srbije

Energije u prirodi ima dovoljno i pitanje je samo kako je najefikasnije iskoristiti. Cilj Evropske unije je da do 2050. godine u ukupnom energetskom bilansu vodonik učestvuje sa 13 do 14 odsto i da prestane korišćenje fosilnih goriva.

„Kameno doba nije iščezlo, nije prevaziđeno zato što je ponestalo kamena, tako isto i sa ovim fosilnim gorivima, njih će još da bude, ali će biti mnogo bolje za čovečanstvo da koristi vodonik. Neće proći mnogo vremena, već sad imate velike brodove koji idu na vodonik, avione koji idu na vodonik, svemirske letelice koje odavno idu na vodonik", istakao je Miljan Vuksanović vođa Tima za izradu vodonične strategije Srbije.

Energije Sunca i vetra su osnovni nacionalni potencijalni energetski izvori za proizvodnju zelenog vodonika u Srbiji, koja bi mogla početi 2025. godine, a 2050. godine za njegovu proizvodnju koristiće se između 2 i 8 odsto od ukupno proizvedene električne energije, predviđeno je Nacrtom vodonične strategije koja treba da pokrene upotrebu vodonika kao novog, ekološkog energenta.

„Vodonik neuporedivo bolji energent od ugljenika, 3 do 5 puta je veća kalorična moć, problem je skladištenje, problem je trenutna ekonomska nekonkurentnost vodoničnih tehnologija. S obzirom na to da se cene svih drugih energenata dramatično menjaju, sada je već vodonik u ovim uslovima mnogo konkurentniji nego što je bio pre godinu ili dve dana", istakao je prof. dr Radivoje Mitrović, pedsednik odbora za upravljanje projektom izrade vodonične strategije u Srbiji.

Razvoj novih tehnologija za proizvodnju vodonika i njegovo korišćenje značajan je i za novu Strategiju energetike koja se oslanja na obnovljive izvore.

"Postoji nešto što se sada razvija, Nemci su predvideli da naprave čitav jedan vodonični koridor, Dunavski vodonični koridor, gde bi se obezbedila i proizvodnja zelenog vodonika i gde bi se obezbedio i njegov transport. Interesantan je model plutajućih solarnih postrojenja koja se postave na vodu na površini od 1-2 hektara, snage 1 do 2 megavata, koja praktično vodu iz reke, iz jezera koriste i elektrolizom razdvajaju na vodonik i kiseonik", rekao je Zoran Ilić, pomoćnik ministarke rudarstva i energetike.

Naučnici Instituta Vinča koji je učestvovao u izradi Vodonične strategije, imaju plan da zajedno sa Mašinskim fakultetom razviju automobil u kome bi se vodonik koristio u čvrstom stanju.