Gradske medonosne bašte su spas i za pčele i za ljude

Da međublokovske površine ili ona mala dvorišta iza zgrada budu sređeni, potrudio se tim urbanih baštovana Udruženja „Ekonaut“, koji već desetak godina radi na projektu medonosnih bašta.

Kako objašnjava Sabina Kerić, iz Udruženja „Ekonaut“, gostujući u Jutarnjem programu, medonosne bašte imaju leje sa cvetnicama koje imaju nektar i polen i cvetaju tokom celog vegetativnog perioda i privlače pčele i ostale insekte oprašivače. Takođe, takve površine se ređe kose kako bi biljke procvetale i da bi ti mali radnici imali čime da se hrane.

Na sajtu ekonaut.org može se naći spisak sa više od stotinu biljaka koje su pogodne za medonosnu baštu i svako može da odabere biljke koje odgovaraju uslovima sredine, bez obzira na to da li je u pitanju manja ili veća bašta, ili samo terasa.

"Pčele i ostali insekti oprašivači dolaze u urbane sredine zato što u njima nema toliko pesticida i trenutno im je sigurnije u gradu nego na selu, nažalost", napominje gošća Jutarnjeg programa.

„Dešava se, naročito u proleće, da se medonosne pčele odvajaju od svoje matične grupe i gnezde na mestima gde možda ljudi misle da im predstavljaju opasnost. Ali to nije ništa strašno i uvek se mogu pozvati lokalni pčelari koji će se za to pobrinuti“, napominje Sabina Kerić.

Udruženje „Ekonaut“ je usmerena i na velike sisteme i kompanije, kojima nude pejzažna rešenja za zelene površine. Zbog klimatskih promena, travnjaci nisu više održivi i nemaju ekološku funkciju zaštite lokalnog biodiverziteta i poboljšanja mikroklime i predstavljaju slobodan prostor koji se može pretvoriti u medonosne bašte koje će se manje kositi, manje zalivati i manje prskati pesticidima.

Takođe, pokrenuta je i inicijativu za pretvaranje pojedinih gradskih zelenih površina u zajedničke komunalne bašte.

„Trenutno radimo sa Zavodom za urbanizam i Gradom Beogradom da se uradi studija koji prostori u gradu mogu da se iskoriste na taj način. Trenutno postoji više neformalnih prostora na Velikom ratnom ostrvu, Novom Beogradu, Košutnjaku, Banjici koji se koriste na taj način i trebalo bi to imovinsko-pravno rešiti i legalizovati tako da svako ima pravo na to“, navodi Sabina Kerić iz Udruženja „Ekonaut“.