Voda kao „ničije dete" - dok se labudovi gnezde u đubretu

Labudovi koji tek treba da se izlegu prvo će ugledati naslage smeća od kog su roditelji napravili gnezdo. I zaplivaće u - prljavoj vodi.

„Pre recimo dvadesetak dana došao je par labudova i došli su tu da prave gnezdo, gradeći ga od otpada, jedan gradi, drugi leži pa se smenjuju i tako... " počeo je priču Branko Grubješić iz Udruženja za sport i rekreaciju na vodi.

„To je kritika za naše društvo, da mi pravimo ostrvo od plastike i đubreta, da to životinje iskoriste za svoje potrebe, one su prosto se snašle u toj situaciji da sebi naprave gnezdo kako one misle da im je najbolje", izjavila je prof. dr Gordana Subakov Simić sa Biološkog fakulteta.

Zbog taloženja organskih materija deo Dunavca, jedan od najzagađenijih u Evropi, koji je plitak, nema strujanja vode, nema kiseonika, pa je čest i pomor ribe. Projekti za rekonstrukciju se nižu, ali realizacije još nema.

„Projektom opština koji je uradila svojevremeno, tu treba na ulazu Mirijevskog potoka u rukavac Ada Huja da se uradi stanica za praradu vode i da čista voda ulazi u dunavac. Projektom je bilo predviđeno i prokopavanje Ada Huje da bi se usmerila voda kroz nju i prirodno čistilo ili ugradnja dve grupe pumpi, ali ta investicija je koštala pre sedam godina to je bila 2015. godina - jedna oko 14 miliona evra, a druga neka blizu 16 miliona evra i naravno da od toga nema ništa", objasnio je Grubješić.

I kad bi hteli sami da očiste, građani se ne usuđuju.

„Upuštanjem fekalnih voda iz grada dovodi u pitanje zdravlje ljudi ako bi pokušali da očiste ove flaše. Znači, moguće je očistiti samo flaše, a ne ova ostrva,  da ne kažem guste fekalne mase, ali pustiti nekoga da uđe u ovu vodu to je zaista veliki rizik", smatra Zoran Janković iz udruženja Eko Pančevački Rit.

Upravljanje vodama spominje se i u Ministarstvu za vodoprivredu, šumarstvo i poljoprivredu, pa u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, u preduzećima Srbija vode, Beogradvode, Republičkoj direkciji za vode, Agenciji za životnu sredinu...

„Sad kad pogledate - voda ispade ničije dete. Ko je odgovoran i onda svi prebacuju odgovornost sa jednog na drugog, tako da i kada treba da počnemo nešto da primenjujemo veoma je teško skupiti institucije i nadležne ljude na jedno mesto", naglašava prof. Subakov Simić.

Problem nadležnosti postoji godinama i ne moramo da se vraćamo mnogo u prošlost. Prilikom velike akcija čišćenja priobalja, 2018. saopšteno je da je ovaj problem rešen.

U januaru su odbornici Skupštine grada usvojili odluku na osnovu koje će Javno preduzeće Beogradvode preuzeti obavezu da čisti i naplaćuje taksu od vlasnika plutajućih objekata.

Planirana je kupovina specijalnih brodova za sakupljanje otpada sa vode. Ipak, u odgovru gradskog Sekretarijata za privredu stoji da nisu nadležni za vode prvog reda, ali da je Grad, kako kažu, počeo aktivnosti kojim će u bliskoj budućnosti rešiti pitanje uklanjanja naplavina.

Odgovorili su i iz Srbija voda, kažu - Jesu odgovorni za tokove prvog reda, ali ne i za komunalni otpad jer je, po zakonu o komunalnim delatnostima, to nadležnost komunalnih preduzeća.