Svetski dan voda: Uprkos obilju podzemnih izvora – milijarde nemaju pristup čistoj vodi

Pandemija koronavirusa pokazala je kritični značaj sanitarnih uslova, higijene i adekvatnog pristupa čistoj vodi u prevenciji i obuzdavanju bolesti.

Higijena ruku spasava živote. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pranje ruku je jedna od najefikasnijih akcija koje možete preduzeti da smanjite širenje patogena i sprečite infekcije, uključujući koronavirus. Ipak, milijarde ljudi i dalje nemaju bezbednu vodu, a finansiranje tretmana vodnih resursa je neadekvatno.

Međunarodni dan voda, 22. mart, datum je kada se slavi voda i podiže svest o problemu zajednica u kojima se živi bez pristupa bezbednim izvorima vode.

Na konferenciji UN u Rio de Žaneiru 1993. godine, odlučeno je da će se svake godine na ovaj dan obeležavati Dan voda, i kroz više od 30 svojih organizacija, Ujedinjene nacije obrađuju temu vode kroz izveštaje, naglašavajući značaj ovog resursa, uz podsećanje da je jedan od Ciljeva planetarnog održivog razvoja do 2030. upravo opšti pristup čistoj vodi u adekvatnim sanitarnim uslovima.

Ove godine u fokusu su podzemne vode, a uz slogan „Učinimo nevidljivo vidljivim" ističe se kolika je njihova važnost. Skoro sve tekuće slatke vode sveta su podzemne vode i osnova su za snabdevanje vodom za piće, kanalizacione sisteme, poljoprivredu, industriju i ekosisteme.

U mnogim područjima podzemne vode se prekomerno i neracionalno koriste, a njihov nedostatak stavio bi pred čovečanstvo problem koji bi se rešavao decenijama ili čak vekovima.

Na Svetski dan voda, objavljen je i novi izveštaj Water Aid-a i Britanskog geološkog zavoda koji otkriva kako većina zemalja u Africi ima dovoljno rezervi podzemne vode da se suoči sa sušom u trajanju od najmanje pet godina, a neke države čak i za 50 godina.

Podzemne vode kao „polisa osiguranja" 

Izveštaj pokazuje da podzemne vode, koje postoje skoro svuda na Zemlji, mogu da spasu stotine hiljada života i da budu „svetska polisa osiguranja" od posledica klimatskih promena.

Prema izveštaju, većina zemalja u Africi ima dovoljno podzemnih voda ne samo da se prežive sušni periodi već i da se njihovom pametnom upotrebom – napreduje.

Etiopija i Madagaskar – gde samo oko polovine stanovništva ima čistu vodu u blizini kuće – i veliki delovi Malija i Nigerije imaju dovoljno podzemnih voda da zadovolje potražnju u narednih 50 godina.

Svaka podsaharska država u Africi mogla bi da snabdeva svaku osobu sa 130 litara vode za piće dnevno iz podzemnih voda. To znači da bi podzemne vode mogle da obezbede zaštitu od klimatskih promena u godinama koje dolaze, čak i u uslovima bez kiša.

Izveštaj takođe objašnjava da je, dok se podzemne vode u podsaharskoj Africi uglavnom nedovoljno koriste, u drugim delovima sveta – uglavnom u južnoj Aziji – prekomerna upotreba prilično rasprostranjena. Ovaj faktor, zajedno sa nedostatkom regulative i nedovoljnom stručnošću i investicija, često dovodi do lošeg upravljanja, kontaminacije i zagađenja – sa potencijalno razornim posledicama.

U drugim regionima, podzemne vode su prirodno zagađene arsenom i fluorom što može dovesti do bolesti ili čak smrtnih ishoda, upozorava se u Izveštaju.

I u Južnoj Aziji i Africi, podzemne vode su podložne zagađenju od đubriva i pesticida usled intenzivne poljoprivrede, toksičnih hemikalija i loše regulisanog funkcionisanja industrije. Dodatni pogoršavajući faktor su loši sanitarni uslovi i nedostatak kanalizacionih mreža.

Izveštaj naglašava potrebu da se povećaju finansijska odvajanja za vodu i kanalizaciju za marginalizovane zajednice kroz fiksni procenat godišnjih vladinih budžeta i od međunarodnih donatora i privatnog sektora.

Takođe se naglašava da su ulaganje u odgovoran tretman podzemnih voda, znanje, stručnost, finansijska i institucionalna podrška – ključni za obezbeđivanje spasonosne, održive i bezbedne vode i kanalizacije za zajednice koje žive na prvoj liniji odbrane od klimatske krize.