Na krovu sveta menja se lice planete usled zagađenja, lednici nestaju

Klimatska kriza koja pogađa Zemlju utiče na najniže dubine mora i najudaljenije delove planete. A nova istraživanja pokazuju da to takođe izaziva promene na najvišim tačkama sveta. Naučnici koji proučavaju South Col – najviši glečer Mont Everesta, istakli su da dolazi do brzog gubitka leda, kako globalne temperature rastu, pri čemu je led dodatno izložen i ranjiv zbog tankog snežnog pokrivača.

Sve ove promene će penjanje na Mont Everest učiniti uzbudljivijim i izazovnijim zbog ogoljenih stena.

Takođe postoji zabrinutost potencijalnog uticaja promena na ljude koji se oslanjaju na ove glečere, zbog pijaće vode i poljoprivrede. Prisutan je i strah od lavina.

„Klimatske prognoze za Himalaje sugerišu nastavak zagrevanja i kontinuirani gubitak mase glečera, a čak je i vrh Everesta pod uticajem zagrevanja antropogenih izvora", ističe glaciohemičar i prvi autor studije Marijuš Potocki sa Univerziteta u Mejnu.

Koristeći podatke sa meteoroloških stanica i uzoraka leda – uključujući ledeno jezgro sa nadmorske visine od 8.020 metara, što je najveća visina sa koje je ikada uzet takav uzorak – modeli istraživača pokazuju da se nekoliko decenija nakupljenog leda gubi svake godine.

Novo istraživanje je deo ekspedicije Nacionalne geografije i „Rolex Perpetual Planet Everest Expedition" Mont Everesta, koja ima zadatak da istraži kako klimatske promene utiču na najviši vrh Everesta, kao i širu mrežu glečera Hindu Kuš-Himalaja.

„Oko 55 metara glečera se stanjilo u poslednjih 25 godina, što je oko 80 puta brže od  formiranja leda, tokom prethodnih nekoliko milenijuma. Promene izazvane globalnim zagrevanjem  dešavaju se od pedesetih godina prošlog veka", istakli su istraživači.

Pored zagrevanja, naučnici ističu i smanjenje relativne vlažnosti i jači vetar, kao razloge za gubitak snega.

Dešavanja na najvišoj tački sveta su upozorenja za glečere širom sveta, jer temperature rastu. Prognoze sugerišu da taj trend ide samo u jednom pravcu, pa bi čak i glečeri koji su visoki mogli bi da nestanu do sredine ovog veka.

„Najviši glečer Everesta služio je kao stražar prirodne ravnoteže, ali se i krov Zemlje, pod uticajem zagrevanja antropogenih izvora, polako predaje i gubi svoje lednike", pišu istraživači u svom objavljenom radu u časopisu Climate and Atmospheric Science.