Читај ми!

Malo nam treba da od plastične flaše dobijemo novi tepih - zašto više ne recikliramo

Najveći deo komunalnog otpada završava na deponijama, reciklira se samo nekoliko procenata. Zemlje Evropske unije su u 2017. godini reciklirale u proseku 30 odsto komunalnog otpada. Statistika je malo bolja kada je u pitanju ambalažni otpad - reciklira se oko 35-40 procenata, ali to je i dalje daleko ispod standarda EU.

Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopaka, rekla je u Jutarnjem programu da se definitivno „menjamo" od kada se,  na republičkom nivou, 2010. godine, počelo sa upravljanjem ambalažnim otpadom.

„Zaključno sa 2021. godinom smo na 62 posto recikliranog ambalažnog otpada u odnosu na puštene ambalažne proizvode, ambalaže koja je puštena u promet tokom 2021. godine. Samo Sekopak je za 2021. godinu reciklirao preko 108.000 toma tona ambalažnog otpada, što je oko 65 posto u odnosu na ambalažu koju su klijenti Sekopaka pustili u promet", kaže Violeta Belanović Kokir.

Naglašava da je za uspešnu reciklažu i razvrstavanje otpada važan nivo edukacije kod pojedinaca.

„Takođe infrastruktura nije na nivou na kom bi trebalo da bude i mi radimo na tome da je podignemo na značajni nivo i samo određeni gradovi u Srbiji imaju infrastrukturu za primarnu selekciju da građani mogu da razdvajaju ambalažni otpad", naglasila je.

Kaže da je iskustvo sa reciklomatima dobro, ima ih pet u Kragujevcu i 25 u Beogradu. Dobar stimulans za građane je i to što bacanjem otpada u neki od reciklomata, mogu da usmere novac na dopunu telefona, dopunu kartica za prevoz ili da doniraju u humanitarne svrhe.

Istraživanja su pokazala da žene najviše recikliraju, a potom penzioneri i studenti.

Reč je o jedinstvenom sistemu sakupljanja četiri vrste ambalažnog otpada - pet, tetrapak, staklenu ambalažu i aluminijumske limenke.

Za osam meseci je sakupljeno više od dva i po miliona ambalažnih jedinica, odnoso 108 tona ambalažnog otpada je poslato na reciklažu.

Analize pokazuju da će se za samo 15 godina količina otpada u svetu duplirati.

Pogodnosti recikliranja su brojne. Štede se voda i energija, kao i vazduh, a najvažnije je da taj otpad neće ugroziti životnu sredinu i završiti na deponiji, već će postati novi proizvod.

„Da li će to od limenke biti ponovo limenka ili od stakla - staklena ambalaža, to su 100 posto reciklažni materijali, ili će od peta nastati tepih, jastučnica, farmerke, patike... Dajte da doprinesemo tome da ambalaža stvarno završi gde treba, ne u parku ili reci, već u reciklaži, i da joj produžimo život", naglasila je Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopaka, društva za postupanje sa ambalažnim otpadom.   

четвртак, 03. април 2025.
12° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом