Poje nas i leče, a mi ih često zaboravljamo – o tretmanu otpadnih voda mora se na vreme razmišljati

Većina reka u Srbiji po kvalitetu spada u drugu i treću klasu, a prvoj pripadaju manji planinski vodotoci i gornji tokovi pojedinih reka sa čistom vodom. Vode užičkog kraja još plene lepotom i kvalitetom, ali i njih ugrožavaju ubrzana urbanizacija, divlje deponije, zagađenja koja stižu sa talozima i ljudskim nemarom. Rešenja, ipak, postoje, poput onog u Mokroj Gori.

U gorama Zlatibora, Zlatara i Tare, bleštava jezera, penušaju vrela i ka ušćima kreću potoci reke. Lepota divljenja i čuvanja vredna. I dok je Zlatibor rešio problem otpadnih voda, Tari takav poduhvat tek predstoji.

„Tara je kraška planina, kraška je podloga, znači sva ta voda ponire i ako se ne reši blagovremeno pitanje kanalizacije i regulisanje otpadnih voda, možemo vrlo brzo imati problem. Na sreću, razmišlja se u tom smeru", kaže Ranko Milanović ispred Nacionalnog parka Tara.

Jedni nas napoje, drugi, poput ovog, nas leče, mnoge smo zaboravili, a još više je onih koje smo zagadili, sve zaboravljajući da time najviše štete nanosimo sebi.

Ono što je vidljivo, uklanja se i teškom mehanizacijom – tako je, recimo, sa Potpećkog jezera na Limu, prošle godine izvađeno 7.500 kubika otpada. Neretko se zapostavljaju zone sanitarne zaštite i čišćenje vodnih objekata, pa se dešava da su i u selima, tamo gde se najmanje očekuje, vode bakteriološki neispravne.

„Uradili smo kontrolu vode za piće malih vodovodnih sistema, u ruralnom području, i svaki peti uzorak vode za piće je higijenski neispravan, ali zbog bakteriološkog zagađenja“, rekla je dr Olivera Janjić, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju iz Užica.

To, ipak, ne važi za jedno od najlepših sela na svetu – Mokru Goru, njene lekovite i sve ostale izvore.

„Kažu da ih ima čak 365. Na desnoj obali reke Kamešine imamo tri takva ispitana izvora. Jedan od najpoznatijih je izvor Bele vode, koja je stekla svoja priznanja zbog visoke alkalnosti, i po analizi je 15. ili 16. takva voda u svetu", kaže Aleksandra Milutinović, predstavnica muzejsko-turističkog kompleksa Šarganska osmica.

U zaštitu takvih voda, Park prirode je uradio ono što garantuje očuvanje – uskoro će biti u funkciji i najsavremenije postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda čitavog sela.

„Posle tretmana u postrojenju, izlaziće čista, tehnička voda, po svim evropskim standardima. Fekalnu kanalizaciju prikupljamo u celom parku prirode, 16 kilometara urađen je kolektor, a čvrsta materija ima dva nivoa tretmana – da se briketira, i tako možemo da humuniziramo goleti", objasnio je Radomir Stojić, direktor Parka prirode Mokra Gora.

Mokrogorski model svedoči da je moguće. Pa i u selu. I u pravo vreme jer, čuvati se može samo dok ima šta da se čuva.