Đubre je sirovina, i to kakva!

Novac je nesumnjivo korisniji od praznih plastičnih flaša i energije, koja je poželjnija od prljave masne kutije za picu. Najveću prednost organizovane obrade smeća je sprečavanje zagađenja zemljišta i podzemnih voda, ali i svih oblika života koji od tih faktora zavise.

Ekipa RTS-a obišla je postrojenje „Hera“ u okolini Trsta, čiji je kapacitet obrade 220.000 tona smeća.

Spalionice kompanije koja ima više od 9.000 zaposlenih, do sada su „eliminisale“ 6,6 miliona tona otpada. I na licu mesta smo se uverili: rad sa đubretom „na moderan način“ – ne smrdi!

Kompanija je, poštujući koncept ekonomije zasnovane na znanju uz moderne tehnologije, aktivan učesnik u postizanju zacrtanih ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija (ima ih 17), među kojima su čista energija, nezagađena voda, klimatska stabilizacija.

Iako se možda čini komplikovanim, proces obrade smeća to ne mora da bude – sve počinje prikupljanjem komunalnog i otpada iz proizvodnih postrojenja.

Sve se najpre istovaruje u veliku jamu gde operater (velikim mehaničkim paukom) bira onaj koji je pogodan za sagorevanje u kotlu gde nastaje para koja napaja turbinu za proizvodnju električne energije.

U jami, koja se konstantno puni, mogu se videti nečije stare pantalone, kutije, delovi nameštaja, ali je zbirno – uglavnom sve nekako sivo. 

„Spaljivanjem pristiglog otpada, zahvaljujući parnoj turbini, moguće je proizvesti struju koja je dovoljna za potrebe oko 30.000 domaćinstava“, kaže za portal RTS-a Livio Ruso, izvršni direktor postrojenja za preradu otpada u energiju u kompaniji „Hera“.

Ipak, ne može se svaki otpad preraditi ni ponovo iskoristiti, tako da su „ostaci“ neminovnost.

„Među korisnim ostacima su metali koji se šalju na reciklažu, dok se pepeo koji se spaljivanjem dobija, a koji čini 22 odsto ukupne mase s kojom se radi, koristi u pravljenju puteva, za fabrike cementa, pa čak i za izvoz“, objasnili su u grupi „Hera“.

Bolje je da otpad pretvaramo u energiju nego da ga odlažemo na deponije, a ako se proces odvija prema utvrđenim pravilima, spalionice neće zagađivati vazduh, uveravaju nas naši domaćini.

„'Hera' iz časa u čas na svom sajtu objavljuje koliko zagađuje vazduh, što je čak 85 odsto manje od zakonski dozvoljene granice“, kaže Rikardo Fineli, direktor odeljenja kompanije za odnose s javnošću.

Da spalionice ponekad nemaju uticaja na kvalitet vazduha, pokazuju moderna postrojenja za proizvodnju energije iz otpada, kao što je „Kopenhil“ u Kopenhagenu.

Ovo postrojenje preradi oko 440.000 tona otpada godišnje, pretvara ga u čistu energiju i snabdeva strujom više od 150.000 domaćinstava. U sklopu fabrike je i centar za rekreaciju koji ima ski-staze, parkove, šetališta, kafiće, teren za planinarenje...

Tekst je realizovan u okviru programa Delegacije EU u Beogradu „Puls Evrope“