Noćna svetlost gradova ne smeta samo astronomima, već šteti i našem zdravlju

Pogled iz grada u noćno nebo u potrazi za nekim od poznatih sazvežđa ili zvezdom padalicom najčešće je uzaludan. Uzrok je svetlosno zagađenje, jedan od oblika zagađenja životne sredine o kojem se malo zna i govori.

Ovu vrstu problema prvi su primetili astronomi, jer veštačko osvetljenje narušava vidljivost kosmičkih tela i ometa astronomska istraživanja. Tako je prizor noćnog neba danas postao privilegija.

„Astronomi će vam reći da na nebu možete da vidite nekih tri hiljade zvezda, ali svako ko je ikada gledao nebo verovatno zna da to nije tačno. Pogotovu ako ste gledali nebo iz grada. To je zato što iz grada možemo da vidimo nekih dvesta-trista zvezda. Razlog za to je što sam grad, naseljena mesta proizvode svetlo i deo tog svetla završi na nebu. Obasjava nebo i onda se u stvari sjaj zvezda takmiči sa tim dodatnim sjajem neba i onda je teže da vidimo one najsjajnije zvezde pošto samo nebo sija. Obasjano je našim sjajem sa planete Zemlje“, objašnjava astrofizičar dr Tijana Prodanović.

Svetlosno zagađenje je najbrže rastući globalni problem. Njegovom širenju doprinosi naseljavanje stanovništva u obodne delove gradova, čime se širi mreža javne rasvete, zatim loš kvalitet rasvete, bela bleštava svetlost, kao i sve prisutnija dekorativna rasveta.

„Uzroke svetlosnog zagađenja možemo podeliti u dve kategorije. Prva kategorija je ta što se mi prosto bojimo tame i gledamo da osvetlimo sve što se može osvetliti i onda smo često iracionalni u upotrebi rasvete. Druga kategorija je ta što konstrukcija rasvete prosto nije odgovarajuća. Sve što isijava iznad linije horizonta i baca svetlost ka nebu je nešto što je nepotrebno i ne koristi ničemu“, tvrdi Dajana Bjelajac, asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu.

Noćna tama neophodna je za normalno funkcionisanje biljnog i životinjskog sveta, ali i čoveka.

„Takođe, mi zaboravljamo da smo i mi deo te iste prirode koja se jednako razvijala u uslovima doba dana i noći. Mi smo zaboravili da je nama tama neophodna. Veštačka svetlost u noćnim satima remeti naš san i, dugoročno gledano, može da ošteti naše zdravlje tako što će da spreči ili da smanji količinu lučenja hormona melatonina“, dodaje Dajana Bjelajac.

Rešavanju ovog globalnog problema doprinela bi upotreba ekološke i smanjenje dekorativne rasvete, korišćenje zasenčenih javnih svetiljki koje svetlost usmeravaju samo ka zemlji, kao i to da noću isključimo sva osim onih neophodnih.