Zarad planete nafta, gas i ugalj treba da ostanu gde jesu – pod zemljom

Zemlje potpisnice Pariskog klimatskog sporazuma 2015. godine obavezale su se da će preduzeti korake da zaustave rast temperature iznad predindustrijskog nivoa na 2 stepena Celzijusa i gledati da možda ograniče rast i na 1,5 stepeni.

Međutim, fosilna goriva nastavljaju da dominiraju kao glavni izvor energije, a svetska privreda i dalje je zavisna od nafte, gasa i uglja.

Zbog toga su naučnici u novoj studiji pomoću modela globalnih energetskih sistema pokušali da utvrde kolika bi količina fosilnih goriva morala da bude ostavljena pod zemljom da bi se postigla 50-procentna mogućnost ograničavanja rasta temperature do 1,5 stepeni.

Do 2050. godine, skoro 60 odsto rezervi nafte i prirodnog gasa i 90 odsto rezervi uglja moraju da ostanu neiskorišćene, navode naučnici u novoj studiji objavljenoj u časopisu Nejčer (Nature).

Prema njihovim procenama, to znači da bi do 2050. proizvodnja nafte i gasa morala svake godine da opada za oko 3 odsto. Ekonomije svih regiona u svetu morale bi stoga da sada ili ove decenije dostignu vrhunac eksploatacije i započnu sa stabilnim smanjivanjem.

Doktor Džejms Prajs sa Univerziteta u Londonu kaže da su svi modeli koje su sproveli uvek davali isti zaključak.

„Rezultat koji iznova dobijamo jeste rapidno smanjivanje korišćenja fosilnih goriva i najveća količina ostavljena pod zemljom“, ističe Prajs.

Fiziku briga za politiku

Mnogi tek otvoreni kapaciteti za izvlačenje goriva i oni koji su u planu će najverovatnije dodatno smanjiti šanse da postignemo dogovoreno ograničenje rasta temperature.

Da čitava stvar bude gora, naučnici ističu da je ova „sumorna predikcija“, najverovatnije potcenjivanje onoga što bi trebalo da se uradi, odnosno da je ovo najblaža verzija onoga što bi čovečanstvo trebalo da ispuni.

„Fiziku briga za našu politiku. Mi znamo tehnički kako ovo da izvedemo, samo je pitanje volje da to zaista i uradimo“, zaključio je Prajs za Bi-Bi-Si.