Oleander, raskošna biljka opasne lepote koja nam donosi miris Mediterana

Cvetni grm oleandra, ili lijandera, kako ga često zovu, raskošne biljke opasne lepote, dostiže visinu do oko tri metra. U tropskim predelima raste samoniklo često između kokosa, banana i ananasa pa ga smatraju korovom.

Postoji oko 400 vrsta oleandra različitih boja i cvetova. Cvet je mirisan i skoro svi delovi oleandera su otrovni i zato čest kontakt sa cvećem i listovima može izazvati jaku iritaciju i alergiju kože.

Oleander je mediteranska biljka i u našim uslovima se gaji uglavnom u saksiji i na svake dve do tri godine treba ga presađivati u za broj veću saksiju.

„Oleander može biti kalemljen, na stablu, nije kao žbun, što se kod nas najčešće sreće. Ono što je jako važno je da precvetale pupoljke skidate da bi se on što bolje bokorio. U toku zime moramo ga dobro zaštititi ili uneti unutra u neku prostoriju koja se ne greje. Unese se u mračniju prostoriju, uvije se i ostavi u saksiji", savetuje Jelica Spasojević.

Ukoliko je slučajno posađen u zemlju moramo ga zaštititi nekim pamučnim materijalom ili agrotekstilom da bi preživeo zimu, napominje Spasojevićeva.

Posle perioda mirovanja, kada stigne proleće, oleander treba iseći, da bi mogao da se bokori tokom leta, jer tokom celog leta cveta čak, nekad i do duboko u jesen, pogotovo ako je jesen topla, kao poslednjih nekoliko godina.

Može se đubriti jednom tokom godine osim kada je period mirovanja, tada se ništa ne radi oko njega. Kao i sve mediteranske biljke vole jako puno sunca, što ne znači da im nije potrebna voda.

Oleander brzo raste, godišnje oko pola metra, voli vodu, ali ne treba preterivati. Ukoliko se pojave neki žuti listovi to znači da ima previše vlage i trebalo bi da ga ostavimo neko vreme bez vode.

Najlakši vid razmnožavanja oleandra je reznicama.