Kako biljke mogu da pomognu da očistimo reke i jezera

Otpadne vode su jedan od najvećih i najskupljih problema zaštite životne sredine u Srbiji. Zagađena voda iz industrije i kanalizacije izliva se u reke u kojima često dolazi do pomora ribe. U Srbiji se prerađuje svega 10 odsto otpadnih voda, a potrebno je da se izgradi više stotina postrojenja za njihovo prečišćavanje.

Po zakonu, zagađivači su obavezni da snose troškove prečišćavanja otpadnih voda i da primenjuju najbolje dostupne tehnike za otklanjanje zagađenja.

Hiljade kubika smeća na Drini i Limu, smrad i uginule ribe u Velikom bačkom kanalu, ali i blizu centra Beograda, u Čukaričkom rukavcu jer je Topčiderka pretvorena u kanalizacioni kolektor, vesti su na koje smo se već navikli.

To što još nemamo postrojenja za prečišćavanje voda na neki način je prednost, jer možemo da primenimo savremenija i jeftinija tehnološka rešenja.

„Nedopustivo je da ovako neprečišćena voda i gradska i industrijska ispušta bez ikakve kontrole. Savremeno rešenje je da se to decentralizuje da se umesto jednog velikog , dalekog preskupog to radi na nekoliko mesta, recimo šta bi falilo ispod ovog mosta da se prečisti sva voda iz Žarkova, Banovog Brda i Dedinja", kaže prof. Čedo Maksimović, profesor na Imperijal koledžu, London.

Postoji više stotina postrojenja u svetu koja pomoću biljaka prerađuju industrijske i komunalne otpadne vode. U Holandiji na primer prečišćenom vodom iz pivare navodnjava se farma hmelja. Slična postrojenja postoje u Americi, Kini, Mađarskoj.

„To je tzv biološko prečišćavanje gde se mikroorganizmi, bakterije i drugi mikroorganizmi koriste da organske materije iz zagađene vode troše za svoj život, to je njihova hrana, a to je sve tako efikasno da se prečišćavanje te otpadne vode dešava 10 do 20 puta brže nego u tim klasičnim postrojenjima koja Srbija planira da izgradi", objašnjava dr Nevena Čule sa Instituta za šumarstvo.

Sistemi za prečišćavanje otpadne vode sa biljkama i mikroorganizmima pogodni su i za naselja koja nemaju izgrađen kanalizacioni sistem. Mogu da se koriste i u domaćinstvima.

Najviše se koriste trska i rogoz, koristi se barska perunika, podnose najširi spektar zagađenja koji može da se javi. To su različiti teški metali, višak nutrijenata koji može da dovede do eutrofikacije jezera i reke, vodena bokvica, potočnjak.

Beograd je realizovao dva projekta prečišćavanje zagađenih voda procesom fitoremedijacije. Na Topčiderskoj reci i na jezeru Trešnja postavljena su plutajuća ostrva sa biljkama, koje obogaćuju vodu kiseonikom.

Kiseonik koji kroz njihove stabljike odlazi kroz koren u vodu, formira se film od različitih bakterija, to su korisne bakterije, mikroorganizmi i oni dalje utiču na prečišćavanje voda.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine planira da sva jezera na području Beograda revitalizuje pomoću biljaka.