Da li će ljubičasta šafranjika pobediti ljudski nemar

Očuvanje autohtonih biljnih i životinjskih vrsta važno je za stabilnost svakog ekosistema, i to se još jednom potvrdilo u vreme pandemije koronavirusa.

Na severu Srbije posebna pažnja posvećuje se retkoj biljnoj vrsti - šafranjiki, koja je karakteristična za stepsko-šumske krajeve naše zemlje.

Radnici javnog preduzeća „Palić-Ludaš" koje je zaduženo za održavanje Subotičko-horgoške peščare, počeli su sa godišnjim brojanjem šafranjike, biljke karakterističnih ljubičastih cvetova, koja se početkom marta pojavljuje u šumama u okolini Subotice.

„U proteklih pet godina godišnje smo izbrojali između 80.000 i 100.000 jedinki ovog cveta u Subotičko-horgoškoj peščari", rekla je Marta Dobo, direktorka JP „Palić-Ludaš".

Monitoring ove endemske biljke koja voli tresetnu i peščanu podlogu radi se od 2003. godine kako bi se pomoglo očuvanju biodiverziteta staništa.

„Svako stanište je važno, kao biljke i životinje koje tamo pripadaju. Jer vidimo da kada to narušimo, virusi dođu kod nas. Zato je važno da zaštitimo staništa svake organske vrste na planeti", dodala je Sandra Čokić Reh, šef sektora zaštite prirode u JP „Palić-Ludaš".

Ljudski nemar često ugrožava opstanak biljnih i životinjskih vrsta, pa i šafranjike koja je zakonom strogo zaštićena biljka.

„Nije dozvoljeno ugrožavanje staništa šafranjike, niti branje. Bilo je slučajeva da su neki brali šafranjiku i prodavali na pijaci, ali je to brzo zaustavljeno, a vinovnici su kažnjeni", iapričao je Vinko Tamaš, rukovodilac čuvarske službe u JP „Palić-Ludaš".

Organizovanim merama zaštite u saradnji sa pokrajinskim Zavodom za zaštitu prirode i mađarskim nacionalnim parkom „Kiškunšag" gde se šafranjika takođe nastanila, stručnjaci „Palić-Ludaša" rade na umnožavanju ove jedinstvene i retke biljne vrste.