Ako želite da gajite biljke a nemate ni terasu, terarijum je idealno rešenje

Svaka bašta je jedinstven ekosistem i treba gajiti vrste koje su međusobno povezane i koje, kao u pravim prirodnim ekosistemima, zavise jedne od drugih preko lanca prehrane i razmene energije i materije. Ali ni oni koji nemaju baštu, pa čak ni terasu, ne moraju da odustanu od baštovanstva. Za njih je rešenje – terarijum.

Terarijumi su, u stvari, male bašte. Zemlja i biljke smeštaju se u zatvorene staklene posude u kojima se stvara samoodrživi ekosistem. Voda ispari, pa se kondenzuje na zidovima posude, zatim niz njih sliva i ponovo vlaži zemlju. Sve materije konstantno kruže i tako omogućavaju da ovaj mali svet opstane. Pored staklene posude sa poklopcem obavezni su i kamenčići za drenažu, ali je važno obratiti pažnju i na zemlju.

„Potrebno je da se ima supstrat koji je adekvatan, da nije mnogo težak, da nema puno gline koji je i malo rastresit, neki mekan supstrat. Mogu da se dodaju neki delovi koji su kao dekoracija, kao što je kamenje, sitni kamenčići, mahovina. Šta god da vi vidite da bi bila dobra dekoracija", objašnjava Iva Tobčić, inženjer hortikulture.

U zatvorenim ekosistemima mogu da se gaje biljke koje dolaze iz tropskih predela gde je nivo vlage jako visok, a zbog zatvorenog tipa gajenja one će imati potreban visok nivo vazdušne i zemljišne vlage.

„Važno je da ga ne držimo na direktnom suncu. Negde gde je neki hlad i gde nema puno tog intenzivnog sunca a opet ne sme da bude ni u mraku. Indirektna svetlost bi bila super za njih“, napominje Tobčićeva.

Može se dogoditi da količina vlage bude prevelika, napominje inženjerka. U tom slučaju, staklo će biti zamućeno od vlage i u tom slučaju terarijum treba otvoriti na nekoliko sati, možda i ceo dan, da višak vlage izađe. 

„Nakon nekog vremena, treba da se doda nova količina vode kada se zemlja isuši, kako bi biljke ponovo mogle da rastu“, napominje Iva Tobčić.

Za stvaranje bašte u staklu nije potrebno mnogo vremena, a ni negovanje tih biljaka ne zahteva veliki trud. Bitno je da su to biljke koje vole vlagu i toplotu, koje sporo rastu, sa sitnim listovima i malim korenovim sistemom. Ipak, nisu sve biljke za zatvoreni terarijum.

„Vazdušne biljke ne mogu da budu u zatvorenim terarijumima, mogu u otvorenim gde se opet pravi nešto poput supstrata koji je kao pesak, na primer, ili da ne bude čak ni to, nego samo kamenčići, jer se to ne zaliva. One se prskaju, orošavaju ili kupaju jer one ne bi opstale u okruženju konstantne vlage“, napominje Tobčićeva.

Zato je veoma važno da znamo poreklo biljke pre nego što se odlučimo kako ćemo je gajiti.

Bilo da se odlučite za zatvoreni ili otvoreni terarijum, kada odete na putovanje, ne morate tražiti od komšije da vam zaliva biljke, jer se zalivaju na tri do četiri nedelje.