Postizanje ciljeva iz Poglavlja 27 jedinstvena je prilika da zaštitimo životnu sredinu

Propisi Evropske unije iz oblasti životne sredine čine približno jednu trećinu ukupnog broja propisa ove zajednice. Poglavlje 27 u procesu pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji tiče se zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena.

U Izveštaju za prošlu godinu naglašava se nedostatak transparentnosti u izveštavanju o stanju životne sredine i procesu donošenja odluka u toj oblasti.

Kako naglašava gošća Jutarnjeg programa Tanja Petrović, izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije, javnost je i dalje nedovoljno uključena u donošenje odluka koje se tiču životne sredine, iako je to pravo građanima zagarantovano Ustavom i raznim sektorskim zakonima, kao i brojnim međunarodnim ugovorima i konvencijama koje je naša zemlja potpisala, odnosno ratifikovala.

„Stvari se polako, polako pomeraju, ali nedovoljnom brzinom. Poslednji vrlo aktuelni primer je situacija sa fabrikom guma u Zrenjaninu. Investitori su dobili dozvolu za početak radova, bez sprovođenja provere uticaja na životnu sredinu, što je vrlo značajan postupak koji uključuje i građane. Svako ko je učio hemiju u školi, zna da proces proizvodnje guma ne može da teče bez uticaja na životnu sredinu“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Napredak u magli

Izveštaj koji je Koalicija 27 predstavila, naslovljen je „Napredak u magli“ zato što je ova problematika zaista u magli, od edukacije, pa nadalje, napominje Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole.

„Što se tiče edukacije, čak je i Evropska komisija to prepoznala, naročito u oblasti klimatskih promena i navela da zapravo aktivnosti samih državnih institucija u podizanju svesti treba da budu veće“, dodaje Jovanovićeva.

Zagađenost vazduha, deponije i otpadne vode izdvajaju se kao tri najveća problema sa kojima se naša zemlja suočava. Kako naglašava gošća Jutarnjeg programa, ovi problemi se rešavaju isključivo javnom politikom koja treba da definiše strategiju za rešavanje ovih problema. Građani u oblasti zaštite životne sredine na raspolaganju imaju samo svoj glas i treba da zahtevaju da se donesu adekvatne javne politike.

„Nadležne institucije treba da pogledaju podatke šta je izvor zagađenja vazduha i šta je uzrok, i da onda donose odluke. Automobili jako malo doprinose, a ako kažemo ljudima da ne lože, ne možemo da im kažemo smrznite se i živite u hladnom, potrebno je da država sagleda ceo problem i donese različite politike koje će uvažavati socijalne razlike i potrebe različitih kategorija stanovništva“, napominje Mirjana Jovanović.

Znanje i dobra volja građana nisu dovoljni

Sistem ne može da počiva na znanju, entuzijazmu i dobroj volji građana, ističe Tanja Petrović. Svi moramo da shvatimo da snosimo svoj deo odgovornosti, ali sistem počiva na politikama, zakonima, njihovoj primeni, pa i na kaznama za nepoštovanje mera.

„Najočigledniji primer je bacanje otpada. Da, treba motivisati građane, ali sistem mora da počiva na politikama koje se primenjuju“, ističe Petrovićeva.

Srbija prečišćava svega 10 procenata otpadnih voda, dok Beograd i Novi Sad otpadne vode izbacuju direktno u reke Savu i Dunav. Činjenica je da su to ogromni infrastrukturni projekti, ali i Fiskalni savet je uradio studiju da bi se neka sredstva mogla obezbediti drugačijom raspodelom. Osim toga, Srbiji su dostupni predpristupni fondovi Evropske unije, tako da nedostatak novca ne bi trebalo da nam bude jedini izgovor, smatraju gošće Jutarnjeg programa.

Zaštita životne sredine zahteva i ozbiljna ulaganja

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izneo je procenu da krajnja „cena“ dostizanja ciljeva koje je propisala Evropska unija u oblastima koje pokriva Poglavlje 27 iznosi oko 15 milijardi evra.

„Srbija nema 15 milijardi evra, to je ogromna suma. Ono što je simptomatično za Srbiju i što se i u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije vidi, a što Koalicija 27 već godinama ponavlja, jeste da se novac koji privreda u Srbiji prikupi na ime ekoloških taksi ne koristi u potpunosti za životnu sredinu već se, kada dođe u budžet, preraspodeljuje za druge namena, tako da ni novac koji imamo ne koristimo za te ogromne potrebe“, kaže Jovanovićeva.

Potrebno je da bolje planiramo i da te planove sprovodimo. Koalicija 27 u ovogodišnjem izveštaju naglašava i činjenicu da i sa zakonskom regulativom dosta zaostajemo u toj oblasti. Međutim, kako dodaju gošće Jutarnjeg programa, usklađivanje zakonske regulative sa Evropskom unijom nije toliki problem koliko primena donetih propisa.

Takođe, činjenica je da sve zemlje tzv. Zapadnog Balkana decenijama nisu rešavale probleme ugroženosti životne sredine, već su ih samo nagomilavale, te je sada došao trenutak naplate za nemar. Tako da bi bilo dobro da ovaj pregovarački proces povezan sa Poglavljem 27 shvatimo kao jedinstvenu priliku da nešto popravimo u životnoj sredini, zaključuju na kraju gostovanja u Jutarnjem programu Tanja Petrović i Mirjana Jovanović.