Porazna činjenica: Za pola veka uništili smo dve trećine populacije divljih vrsta

U poslednjih pola veka populacija divljih vrsta na Zemlji smanjena je za dve trećine, otkriva Izveštaj Svetskog fonda za prirodu o životu na planeti. Uništavanje prirodnih staništa i krčenje šuma zbog poljoprivrede i ilegalna trgovina divljim životinjama ugrožavaju i ljude i doprinose izbijanju novih virusa poput koronavirusa.

Najugroženije su najkrupnije životinje u moru i na kopnu. Živi svet u rekama i jezerima nestaje brže od nego u okeanima i šumama.

Od 1970. godine nestalo je 84 odsto slatkovodnih vrsta.

„Jedan od najvećih faktora ugrožavanja i dalje je ta promena prirodnih staništa odnosno uništavanja prirodnih staništa. Mi smo danas u situaciji da smo skoro 75 odsto Zemljine površine na neki način izmenili, tako da se više ne radi o prirodnim staništima nego su ona značajno uništena, tako da vrste više nemaju uslova za za opstanak. Lov i trgovina njima, to je nešto što je zaista problemi", istakao je Goran Sekulić iz Svetske organizacije za prirodu.

Izveštaj o životu na planeti ističe kako ubrzano uništavanje prirode, kao posledica ljudskih aktivnosti, ima katastrofalne uticaje ne samo na životinjski i biljni svet, nego i na ljudsko zdravlje.

„Svako uništavanje vrsta i njihovih staništa se neminovno odražava i na ljude. Mi smo kroz čitav svoj istorijski razvoj tesno povezani, odnosno upućeni na suživot sa drugim vrstama, biljnim i životinjskim, i to nam predstavlja osnovnu hranidbenu bazu. Međutim u poslednje vreme smo svedoci toga da prekomerna, da kažem, eksploatacija tih nekih divljih vrsta pre svega, ne gajenih, može da dovede do pojave tih nekih novih zoonoza i bolesti", upozorio je dr Rastko Ajtić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

U Srbiji je zaštićeno hiljadu i 700 vrsta životinja i 860 vrsta biljaka. Ugrožena je gotovo polovina od 350 vrste ptica, a najviše grabljivice - orao krstaš, suri orao, beloglavi sup.

„Kad uništavamo ptice uništavamo i ekosistem, a čovek bez ekosistemskih usluga kao što su čista voda zdrav vazduh, plodno zemljište i hrana ne može da postoji. Lešinari kao vrsta ptica koja se hrani uginulim životinjama, u stvari nama čine uslugu čišćenja prirode i sprečava širenje nekih bolesti, jer imaju probavni trakt da mogu da unište viruse i mikrobe", objašnjava Aleksa Vukićević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Smanjivanje broja sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba može se zaustaviti prelaskom na održivu poljoprivredu i proizvodnju hrane, smanjenjem otpada, jednakim pristupom prirodnim resursima, i zajedničkim radom na obnavljanju i očuvanju prirode.