Ko će nam čistiti prirodu ako istrebimo lešinare

Najugroženije životinjske vrste u svetu su ptice grabljivice, a među njima posebno lešinari. U poslednjih 10 godina zabeležen je nagli pad brojnosti lešinara u svetu i do 50 odsto. Da bi skrenuli pažnju javnosti na njihovu zaštitu, prva subota u septembaru je proglašena za međunarodni dan podsećanja na stanje ove vrste ptica.

Međunarodni dan posvećen zaštiti lešinara u našoj zemlji se obeležava od 2009. godine, a inicijativa da se ustanovi ovaj datum je pokrenuta u Njujorku, samo godinu dana ranije, navodi gost Jutarnjeg programa, biolog Saša Marinković iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

„Od 15 vrsta lešinara koji žive u Evroaziji i Africi, 13 je pred istrabljenjem. Oni imaju vrlo značajnu ulogu u prirodi i njihov nestanak će uticati na promenu načina života u prirodi na koji smo navikli. Oni razlažu organsku materiju u prirodi, a Afrika i Azija su ostali praktično bez čistača prirode“, naglašava Marinković.

Jedan od razloga zašto je brojnost lešinara toliko opala je i uvođenje veterinarskih mera, zabrana izlaganja uginule stoke zbog sanitarnih problema, spaljivanje ili zakopavanje. Sve je to dodatno otežalo njihov opstanak pošto oni čiste pašnjake od uginule stoke. Na taj način oni sprečavaju širenje zaraze stočnih bolesti.

Pored toga, povećano raspadanje organske materije zbog prisustva bakterija predstavlja dodatni problem zato što one mutiraju i mogu da izazovu epizotije, dodaje biolog. Takođe, prevelika upotreba antibiotika dovela je do pojave superbakterija, što će izazvati probleme i kod ljudi.

Beloglavi sup je zaštitni znak Uvca i to je retko mesto gde je ova zaštićena vrsta, uz trud naših stručnjaka, uspela ne samo da preživi, već i da se uvećaju njihove kolonije, koje danas iznose oko 600 primeraka, što je najviše na Balkanu.

„Kolege su uradile i genetska istraživanja i pokazalo se da beloglavi sup pripada posebnoj vrsti koja može da opstane i u kontinentalnim klimatima, pošto je sup mediteranska vrsta. S druge strane, nismo uspeli da sačuvamo tri vrste lešinara – belu kanju, bradana i crnog lešinara koji su iščezli kod nas. Danas u Evropi postoje programi za vraćanje ove vrste. Pretpostavljam da će biti privučen ovim jatom beloglavog supa, pa ćemo možda i mi da dobijemo“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Inače, tradicija beloglavim supovima pridaje natprirodne osobine. I danas se u krajevima gde žive ove ptice pričaju legende da je to sveta ptica, da živi 500 godina, da predvode oluju, da vide u budućnost.

„Ta tradicija je ugrađena i u dinastiju Nemanjića, pošto je beloglavi sup prepoznatljiv po toj beloj grivici oko vrata, prepoznaje se na grbovima, ima ga u manastiru Žiči, Ljubostinji i mnogim drugim manastirima. Tako se smatralo da su oni veza između ovog i onog sveta“, kaže biolog Saša Marinković.