Kosmička politika – glatka saradnja Rusije i Amerike oko Međunarodne vasionske stanice

Vest da je ruska bespilotna letilica „Sojuz“ lansirana ka Međunarodnoj kosmičkoj stanici, kako bi bezbedno na Zemlju vratila dva ruska i jednog američkog kosmonauta, ne bi bila toliko značajna da se sve ne dešava u jeku rata u Ukrajini.

Popularizator astronomije Branko Simonović otkriva za RTS da su ove dve strane nedavno bez problema uspele da se usaglase oko misije u svemiru.

Nasa i „Roskosmos“ zajedno šalju pomoć na Međunarodnu svemirsku stanicu zbog toga što je kvar onemogućio sondu „Sojuz MS22“ da vrati kosmonaute na Zemlju.

„Krajem prošle godine, primećeno je curenje i utvrđeno je da je u pitanju sistem za hlađenje. To je oborilo pritisak, poremetilo temperaturu, što je tu kapsulu činilo rizičnom za povratak“, objasnio je Simonović.

Prema njegovim rečima, jedan „Spejs iksov“ Kru dregon parkiran je na Međunarodnoj kosmičkoj stanici koji poput taksija služi za transport između Stanice i Zemlje.

„Umesto toga pokrenut je 'Sojuz MS23' koji je trebalo da služi narednoj misiji i 26. februara je pristao uz Međunarodnu stanicu i to će biti modul sa kojim će se, kada dođe vreme, ova smena izvršiti“, naveo je gost Jutarnjeg programa ističući da saradnja ide svojim tokom.

„Nije da prilike na Zemlji ne utiču na one u vasioni. Imali smo ispade do jula, dok je Rogozin bio upravnik 'Roskosmosa', ali pošto je on smenjen, Borisov i američka administarcija našli su pragmatični zajednički jezik. Nije posredi nikakva ljubav već i jedni i drugi imaju interes tamo“, naglasio je Simonović.

U pitanju je, kako kaže, redovni program, ali je pitanje kako će se situacija odvijati nadalje.

Na Stanici je redovno vežbanje obavezno 

Život na Međunarodnoj kosmičkoj stanici podrazumeva obavljanje raznih zadataka, a postoji i radno vreme.

„Ako se ne varam, ovo je 63. misija i jedan od zadataka koji je meni privukao pažnju je ispitivanje vida kosmonauta u vasionskim okolnostima“, kaže Simonović.

Kosmonauti imaju osam i po sati predviđenog sna, šest i po sati traje radni dan, jedan sat je namenjen za obroke, dva i po sata je namenjeno za vežbanje.

„Oni su u mikrogravitacijskim uslovima i da bi održali kondiciju, da im mišići ne bi atrofirali moraju da redovno vežbaju“, objašnjava astronom dodajući da kosmonauti na Međunarodnoj kosmičkoj stanici imaju i dan i po nedeljnog odmora. 

Smena posade na Stanici planirana je na 180 dana, pa bi trebalo, ako ne bude nepredviđenih okolnosti, da novi kosmonauti u septembru zamene trenutnu ekipu.