Jedini Registar blizanaca u regionu i rasvetljavanje uticaja udela nasleđa i sredine

Na pitanje - šta je u tim istraživanjima moguće iskoristiti u svakodnevnom životu i radu, profesorka je podsetila da je  jedna  od glavnih tema u savremenoj nauci baš to pitanje:  Kakvu korist i dobit mogu imati društvo i ljudi u celini, od naučnih istraživanja.

„U psihologiji se ta dobrobit može ogledati na više načina. Prvo, mi sprovodimo visoko odgovorna istraživanja, jer se bavim otvorenom naukom. Otvorena  nauka je ideja da nauka mora biti dostupna svima, ne samo rezultati naučnog rada, nego i sam proces naučnog istraživanja. Mi sarađujemo sa velikim brojem građana-naučnika i naučnika-volontera koji učestvuju u istraživanju. Ujedno, mi edukujemo te ljude“, naglašava profesorka.

To su uglavnom mladi ljudi, koji studiraju i neke druge fakultete, a ne samo psihologiju, ali kako dodaje psihološkinja, nisu ograničeni samo na studente, već ima građana svih uzrasta koji učestvuju u njihovim istraživanjima.

„To je jedna vrsta doprinosa koji mi pružamo generalno društvu. Tu vidimo na koji način naučna istraživanja mogu da doprinesu kvalitetu života ljudi. S druge strane, sami rezultati istraživanja koji su publikovani u visoko rangiranim međunarodnim časopisima pružaju veliki doprinos u oblikovanju različitih psiholoških instrumenata za procenu ličnosti, nekih kognitivnih fenomena i slično“.

Istraživački tim ovog Centra je, inače, autor jedinog testa ličnosti za decu u Srbiji, koji se koristi u našim osnovim školama.

Trenutno se u okviru Centra sprovodi istraživanje u  sklopu projekta „Genius" koji je pokrenuo Fond za nauku, u okviru programa „Ideje", a koji se realizuje zajedno sa Medicinskim fakultetom iz Novog Sada i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko  inženjerstvo iz Beograda.

Geni pamte sredinske uticaje 

Projekat je, kaže prof. Smederevac, ambiciozno postavljen i ima nekoliko ciljeva, ali je u osnovi prikupljanje velikog broja blizanaca u okviru registra.

„Proučavamo ne samo blizance nego  i njihove roditelje i porodice sa ne-blizancima, zato što pokušavamo da utvrdimo koji je uticaj nasleđa na osobine ličnosti i na kognitivno funkcionisanje. 

Praktično, to znači da roditelji svojim stavovima, ponašanjem, okruženjem koje stvaraju, mogu da utiču, ne samo genima na svoje potomke. Naš cilj je da vidimo koji su to aspekti okruženja – vaspitanje, klima u porodici, i tome slični, koji  doprinose razvoju specifičnih osobina ličnosti, tj., da li će neko postati agresivan, impuslivan, ili socijabilan, druželjubiv. Da vidimo  koliko te naše osobine zavise od nasleđa, gena, a koliko od okruženja koje kreiraju roditelji za svoju decu.

Od ostalih aspekata istraživanja, istakla bih još i da mi sad radimo zapravo, prvu studiju sa ispitvanjem epigenetičkih mehanizama koja se sprovodi na ljudima u Srbiji. Tu u stvari pratimo promene koje se dešavaju u našem genomu.

U naučnim krugovima, postoji dogma da se geni ne mogu menjati. Naša istraživanja, međutim, žele da uključe svetske trendove koji ukazuju na to da se i na nivou genoma dešavaju određene promene koje su isključivo pod uticajem sredine. Naši geni pamte određene sredinske uticaje. Geni pamte mnoge informacije, na primer, od toga da li je neko pušio cigarete ili ne, bio zlostavljan ili doživljavao lepe trenutke. Sve to može da se zapamti u našim genima, i da utiče na njih, to jest, nas“, objašnjava prof. dr Snežana Smederevac.

Trenutno je preko 2.000 blizanaca uključeno u registar Centra za bihejvioralna istraživanja. Broj se svakodnevno povećava, a svi koji žele da se prijave, sve potrebne podatke mogu naći na sajtu www.blizanci.rs.